Скупштина Црне Горе разматраће Предлог закона о слободним зонама по хитном поступку, по предлогу Владе. Кључна новина је да убудуће неће бити слободних зона без претходних и континуираних безбједносних провјера оснивача и оператора.
Предложени закон, за чије спровођење нијесу потребна додатна финансијска средства из буџета, доноси се по хитној процедури ради испуњавања међународних обавеза у процесу приступања Европској унији (ЕУ), прије свега у циљу привременог затварања преговарачког поглавља 29 – Царинска унија.
Иако закон формално не представља завршно мјерило у том поглављу, он има значајну улогу у јачању контроле ризика, надзора робних токова и примјене система праћења и сљедивости (Трацк&Траце), што је препознато и у извјештајима Европске комисије.
Област слободних зона посматра се, како се наводи, у ширем контексту борбе против недозвољене трговине, нарочито дуванским производима, као и јачања институционалних и техничких капацитета царинске службе.
Законом се прецизно уређује поступак оснивања слободних зона, при чему је оснивач дужан да претходно донесе акт о оснивању са јасно дефинисаним подацима о оснивачу, локацији, дјелатности и органима управљања. Тиме се слободној зони даје правни идентитет и обезбјеђује већа правна сигурност.
Посебан акценат стављен је на безбједносни аспект. Поступак одлучивања о захтјеву за оснивање слободне зоне подразумијева прибављање мишљења надлежних органа, не само о економској оправданости, већ и о безбједносној подобности оснивача и оператора. Министарство економског развоја обавезно је да, прије него што Влада да сагласност, спроведе безбједносне провјере у сарадњи са Агенцијом за националну безбједност, органима унутрашњих послова и пореским органима.
„Негативно мишљење било којег од ових органа аутоматски блокира давање сагласности“, наведено је.
Законом се уводи и стална обавеза транспарентности власничке структуре. Безбједносне провјере предвиђене су и у случају значајних промјена власништва – већих од 20 одсто капитала, односно промјене чланова код ортачких и командитних друштава.
„У случају негативних налаза, предвиђена је могућност укидања сагласности за рад слободне зоне“, указано је.
Проширење слободне зоне изједначено је са поступком њеног оснивања, чиме се, како се наводи, спрјечава заобилажење прописаних услова и обезбјеђује да свако ново ширење буде подвргнуто истим безбједносним, просторно-планским и царинским стандардима.
Предлагач истиче да закон има превентивни и системски карактер – омогућава развој слободних зона као инструмента економске политике, али искључиво уз пуне безбједносне провјере, транспарентност и заштиту јавног интереса.
Усвајање закона по хитном поступку, наводи се, треба да покаже институционалну спремност и политичку вољу Црне Горе да правовремено испуни обавезе на путу ка чланству у ЕУ.
