Чернобиљска катастрофа догодила се у нуклеарној електрани “В.И. Лењин” код града Припјата у данашњој Украјини, а бившем СССР-у.
Свијет више није био исти након незапамћене хаварије у нуклеарној електрани “Чернобиљ”, најгоре нуклеарне несреће у свјетској историји, која се догодила прије 37 година.
Чернобиљска катастрофа догодила се у нуклеарној електрани “В.И. Лењин” код града Припјата у данашњој Украјини, а бившем СССР-у.
Нуклеарна електрана “Чернобиљ” састојала се од четири реактора типа РБМК1000. Назив електране “Чернобиљ” повезан је са градом Чернобиљом, који се налази у близини.
Ова електрана је била најмоћнија нуклеарна електрана у европском дијелу СССРа. До катастрофе је дошло у 1.23 по московском времену 26. априла 1986. године. Прва експлозија у четвртом реактору је проузроковала даље експлозије, па је велика количина радијације отишла у атмосферу. Чернобиљска катастрофа је једна од двије најтеже нуклеарне несреће на свијету, према Међународној скали нуклеарних догађаја. Друга катастрофа је била она у Фукушими у Јапану 2011. године.
Несрећа се догодила током безбједносног теста на парној турбини четвртог нуклеарног реактора. Током планираног смањења снаге реактора у припреми за тестирање, излазна снага је неочекивано пала на нулу. Оператери нису успјели да је врате на ниво снаге које је наведен у програму тестирања, што је реактор довело у нестабилно стање. Овај ризик није био евидентан у упутству за употребу, па су оператери наставили са тестирањем, несвјесни опасности која пријети.
По завршетку теста, покренули су гашење реактора. Међутим, умјесто гашења, почела је неконтролисана нуклеарна ланчана реакција, која је ослободила велике количине енергије. Језгро се истопило, па су услиједиле експлозије које су покидале језгро и уништиле зграду у којој се оно налазило. Пожар је дивљао, а у ваздух је испуштана знатна радиоактивна контаминација током девет дана, која се потом ширила по другим дијеловима СССРа и западној Европи. Због ширења радијације, 36 сати након експлозије створена је зона искључења у радијусу од 10 километара. Око 49.000 становника је евакуисано из тог подручја, највише из Припјата.
Зона искључења је касније повећана на радијус од око 30 километара, па је евакуисано још 68.000 људи. Између 1986. и 2000. године евакуисано је приближно 350.000. Постоје двије верзије о узроцима катастрофе. Према првој, која је објављена у августу 1986. године, до стравичне несреће је дошло због грешке оператера.
Друга верзија је објављена 1991, према којој је узрок несреће у грешкама у дизајну реактора. Грешка је наводно установљена у вертикалним шипкама које контролишу рад реактора. Међу факторима који су допринијели несрећи било је и особље које није било адекватно обучено. Становници Припјата испрва нису ни били свјесни шта се дешава. Наставили су са свакодневним активностима тог дана, а онда се десетине људи смртно разбољело, само неколико сати након катастрофе.
Евакуација из Припјата је почела 27. априла у 11 часова. По становнике су дошли организовани аутобуси, а из града су кренули око 14 часова. Након катастрофе, Припајт је постао град духова, а за становнике тог мјеста изграђен је нови град Славутич. Никада није утврђен тачан број жртава, а према подацима организације за заштиту природне средине “Греенпеаце”, од посљедица је умрло око 200.000 људи, а претпоставља се да широм свијета има још око 270.000 случајева онколошких обољења у вези с радијацијом из Чернобиља.
Процјењује се да је око 400 пута више радиоактивног материјала испуштено у Чернобиљу него бацањем атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки заједно. У Чернобиљу је око 100.000 квадратних километара земље загађено, а највише су погођени дијелови Украјине, Бјелорусије и Русије. Нижи нивои контаминације су откривени широм Европе, осим на Иберијском полуострву.
Радиоактивни облак је стигао до Холандије и Белгије. Процјењује се да подручје око Чернобиља неће бити погодно за живот људи још 20.000 година. Међутим, више од 100 људи и даље живи у широј зони око нуклеарне електране, упркос наређењу да напусте ту област. Радијација је из електране зрачила до 2019. године, када је прекривена великим лучним штитом.
У тој области, упркос опасности, повећан је број туриста након ХБОове минисерије “Чернобиљ” из 2019. године. На изненађење многих који су очекивали да би ово подручје могло бити мртва зона, тамо и даље има дивљих животиња попут медвједа, бизона, вукова, дивљих коња и на десетине врста птица. Према научницима, животиње су биле много отпорније на зрачење него што се очекивало и могле су се брзо прилагодити јаком зрачењу.
Реактори у Чернобиљу требало би да буду демонтирани до 2064. године.
