foto: Gov.me
Предсједник Владе Црне Горе у техничком мандату Дритан Абазовић тражиће од Покрета несврстаних земаља да дају подршку Црној Гори да постане нестална чланица Савјета безбједности Уједињених нација 2026. и 2027. године. Ово се наводи у Платформи о учешћу делегације, објављеној на сајту Владе.
Влада Црне Горе је у програму рада за 2023. годину навела да води кампању за кандидатуру Црне Горе за несталног члана у Савјету безбједности Уједињених нација у периоду 2026-2027. године.
“Чланством у Савјету безбједности Уједињених нација Црна Гора би потврдила свој кредибилитет у међународној заједници. Као чланица једног од главних органа УН, својим гласом и активним учешћем, Црна Гора би активно доприносила и једном од кључних циљева УН, очувању међународног мира. На унутрашњем плану, чланством у СБ УН би се јачали професионални капацитети органа државне управе”, наводи се у програму рада Владе.
У питању је најважније тијело Уједињених нација. Пет држава је стално заступљено у Савјету безбједности: Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Кина, Русија и Француска.
Десет држава се сваке двије године бира на мјесто несталних чланица Савјета безбједности УН-а.
Абазовић ће присуствовати министарском састанку Координационог бироа Покрета несврстаних земаља од 4. до 6. јула 2023. године у Бакуу.
“Учешће на министарском састанку Координационог бироа Покрета несврстаних земаља је и прилика да се укаже на кандидатуру Црне Горе за несталну чланицу Савјета безбједности за период 2026- 2027 и затражи подршка држава чланица Покрета на изборима који ће бити одржани на љето 2025. године”, наводи се у информацији.
Црна Гора је, у складу са препоруком Координационог бироа, примљена у Покрет несврстаних земаља у својству посматрача на 15. Министарској конференцији која је одржана у Техерану (Иран), 2008. године.
“Обнављањем присуства у Покрету несврстаних земаља, Црна Гора као држава посвећена принципима и вриједностима Уједињених нација, привржена мултилатерализму у међународним односима, тежи да афирмише своју улогу и партнерске односе са свим актерима међународних односа на основама сарадње и међусобног уважавања”, наводи се на сајту Владе.
Покрет несврстаних земаља (НАМ) је међународна организација, највећа послије Уједињених нација, која је успостављена 1961. године као политичка алтернатива за земље које су жељеле да остану изван блоковске подјеле свијета на Исток и Запад. Данас броји 120 држава чланица и 18 држава посматрача, међу којима су Црна Гора, Србија, Хрватска и БиХ са простора некадашње Југославије, затим Кина, Аргентина, Бразил, Русија (од 2021. године) и Украјина, али и десет организација посматрача.
Покрет несврстаних настао је током колапса колонијалног система и борбе за независност народа у Африци, Азији и Латинској Америци. Његове кључне активности биле су усмјерене на процес деколонизације, након чега је Покрет тежио да ревитализује и ојача своју улогу у очувању мира и стабилности у свијету. Земље чланице су представљале 55% становништва планете, већину влада на свијету и скоро двије трећине чланица Уједињених нација. Важнији чланови су били Југославија, Индија, Египат, Јужна Африка и повремено
Кина.
Покрет несврстаних се по завршетку Хладног рата борио да пронађе нови смисао постојања. Након Самита у Хавани 2006, циљеви Покрета су окренути ка промовисању и јачању мултилатерализма и централне улоге УН, развоју Покрета као форума за политичку координацију држава у развоју у размјени и заштити интереса у међународним односима, очувању међународног мира и безбједности, поштовању међународног права и промоцији одрживог развоја кроз заједничку имплементацију и учешће у међународним економским односима.
Актуелни предсједавајући Покрету је Азербејџан.
