У оквиру своје редовне хуманитарне мисије, чланови НВО ,,Пандурица” из Никшића, предвођени секретаром Николом Цицмилом, недавно су боравили на Косову о Метохији, гдје су обишли неколико српских породица у тешкој ситуацији и пружили им потребну помоћ.
У Дечанима су чланови НВО „Пандурица“ присуствовали вечерњој служби и недељној литургији, а са оцем Исаијом, монахом дечанским задуженим за хуманитарне активности, обишли су пет породица у селима Дрен и Вукејевићи у општини Зубин поток.
Чланови организације су посетили још нека места, а у Ораховцу, који је једна од обавезних дестинација, смо разговарали са секретаром удружења Николом Цицмилом. Никола је и један од оснивача удружења, па је од оснивања више пута долазио у Ораховац.
“Ми не би могли долазити на Косово и Метохију да ви нијесте ту, да имамо код кога да дођемо.У Ораховцу је посебан осјећај. Ја се у Ораховцу осећам као на својој ђедовини, имам толику слободу и некако ми је прирасло срцу, не само мени него и свим људима који сарађују са нашим удружењем” започео је Цицмил разговор и наставио.
“Више година долазимо и правимо неке акције, овај пут је био повод наша акција Мартовско сјећање коју смо организовали у сарадњи са Митрополијом црногорско-приморском и Епархијом будимљанско никшићком, а поводом 20 година од погрома на Косову и Метохији и поводом 25 година од бомбардовања . Ми смо продајом значке – божура, који је коштао пет евра скупили скоро 29 000 евра”., казао је Цицмил.
Тај новац су донијели у манастир Високе Дечане и заједно са дечанским монасима, конкретно са оцем Исаијом који је по послушању задужен да се бави хуманитарним радом, организовали да људима од тога новца помогнеу како каже “разним неким стварима као што су куповина стоке, обнова стамбених објеката, куповина механизације за пољопривреду, дрва за огријев и тако даље. Једна половина новца је утрошена, а друга половина ће бити употребљена у наредном периоду по потреби, јер су на терену људи који ће видети коме остала помоћ да се упути”.
Као што смо већ истакли, они су посетили села у околини Зубиног Потока, изнад Газивода где су обишли пет породица којима је помоћ раније достављена.
“Јуче смо били у селима око Зубиног потока у Вукојевићима, изнад Газивода и Дријену да обиђемо пет породица које су већ добиле ту помоћ. За нас је то било једно феноменално искуство. Мало смо се дружили са тим људима и много смо задовољни више са посјетом, него са стварима које су добили, јер ти људи су нам рекли ,,нама нико не долази и кад нам неко дође из далеке Црне Горе срце нам је велико,, и то се осјетило самим односом са њима, разговором, баш нам је лијепо било”, рекао је.
Подсетио је на неке раније акције организације “Пандурица”.
“Ми смо 2018. почели да радимо прву акцију за Косово и Метохију, у оквиру које смо прикупили неке ођевне предмете и храну и пођелили неким породицама преко Дечана. Другу акцију 2019. радили смо за Ораховац преко Дечанаца, па смо преко неких хуманитарних концерата прикупили неки одређени фонд који смо донијели у Ораховац и био је намјењен за стипендије ученика гимназије ораховачке. А онда је наступила корона и нијесмо знали како да прикупљамо новац јер су сва јавна окупљања била забрањена. Тада смо смислили тај чувени привезак Божур за дјецу Ораховца, на предњој страни је цвијет божура, а на наличју је писало ‘Божур за дјецу Ораховца’. Тај привезак се продавао од Америке до Аустралије, на свим континентима је био доступан, сем у Африци”, испричао је Никола Цицмил.
Говорио је и о књизи “Косовско огледало” која се родила управо из како каже, акције “Божур за дјецу Ораховца”.
“Божур за дјецу Ораховца је родио и зборник Косовско огледало јер смо хтјели да се људима који су учествовали у акцији некако одужимо. Замолили смо их да они напишу своје утиске о Косову и Метохији јер су били дио те акције. У сарадњи са Матицом српском, превасходно са доктором Драгом Перовићем, смо издали тај Зборник на скоро 400 страна, у којем су сабрани текстови људи из Црне Горе од владике Данила до ходочасника, тј. и наши савременици и они много прије нас, а сви о Косову и Метохији”.
Косовско огледало је и даље доступно и куповином зе књиге могу да се подрже деца на Косову.
“Да се прочита шта су о Косову говорили људи прије нас а и наши савременици. Може да се купи и поручи а сви који желе могу да нас контактирају преко фејсбук профила, има га још у тиражу. Наше акције се некако преклапају и не стигнемо да завршимо једну, а стигне друга, али то је само неки ентузијазам, само од себе долази и све ће то доћи на своје, све ће се распоредити”, казао је.
Наставио је причу о настанку “Пандурице”.
“Пандурица је настала 2018. године. Ми смо друштво људи који се знамо из детињства. Превасходни циљ и мисија нашег деловања је да се сачува амбијент старог Царевог моста који је саградио Александар Трећи, руски цар, по којем је добио име, а уз то руска породица Романов је ктитор наше саборне цркве Св. Василија Острошког. Тај мост је био запуштен јер је изгубио логистички значај кад се направио тунел Будош, а брдо Пандурица се наставља од тога моста ка манастиру Острог. И љубав према томе брду је направила да наша организација носи то име. Превасходни циљ нам је био и главна акција нам је да се очисти тај локалитет и сваке године направимо кошење, урадимо неки мобилијар, где људи могу да се одморе. То је на крају никшићког поља, ту протиче река Зета и баш је лијеп амбијент за шетњу и за уживање”, прича Цицмил.
“Друга акција су нам дани породице Романов који ће се догодине одржати четврти пут. Дане Романових организујемоу сарадњи са Црквеном општином Никшић и Општином Никшић од 17. јула када празнујемо свете мученике Романове, до 19. или 20. јула зависно од програма. Сваке године се направи пар неких трибина и постали смо популарни по рокенрол концерту који се организује баш на Царевом мосту. Ту на ливаду где нема ни струје ни воде, долазе чувени музичари и наша крилатица је “нека свијетли царев мост
Њихова идеја је да се осветли тај локалитет и да добије пуноћу визуелно, а како каже, “сам има своју пуноћу, јер је то грађевина коју је царска породица Романов даривала граду Никшићу”, рекао је.
“Обележавамо и Дане Светог Василија Острошког. Имамо групу из Рогатице Свети Василије Острошки, који пјешке долазе на поклоњење нашем Св. Василију и њих дочекујемо крај Царевог моста на окрепљење”.
Организација је уско повезана са манастиром Високи Дечани а каже да је осећај боравка у овој светињи неописив.
“Ја кад бих умео то да објасним, онда бих знао више од осталих људи. То не умије да се објасни. Људи једноставно треба да дођу и да осјете то, тај дух и то што постоји у Дечанима. Реч за опис о томе у српском језију не постоји. Људи су писали пјесме и похвале дечанском храму, али то не може човјек да опише, то само може душа да испјева. Поготово сам објекат какав је, сама црква, мјесто где је црква, конак, а онда џабе и све да није људи ту. Прво Светог краља Стефана Дечанског и монаха који су нам као браћа и као пријатељи који су нас увјек подржали, који су увијек имали стрпљења за нас, да нас приме да нас упуте, да имају тих пет минута да нас саслушају. Данашње вријеме је вријеме неслушања, нико никог неће да саслуша, данашње вријеме је вријеме монолога, не дијалога. Ти људи су увијек хтјели да разговарају с нама и џаба што смо ми донијели новац ако дијалогом нисмо направили договор гдје да се упути. Ево, примјер је ова акција гдје смо разговарали и они су нас упутили оћемо ли овако, оћемо ли онако, онда смо направили прави избор и акција је добро пропраћена и људима се свиђа, добри су коментари људи кад су виђели на који начин радимо”, похвално је испричао о манастиру и братији.
У помоћи хуманитарним акцијама организације, истакао је ХО “Порекло” из Чикага.
“Могу да поменем хуманитарну организацију Поријекло из Чикага који су акцију помогли са 5000 евра. За сто комада значака, су уплатили 5000евра уместо 500. И приредили смо крајем фебруара мјесеца изложбу под називом ‘Љубав ће спасти свијет’. Академски сликари из Црне Горе су у оквиру акције Мартовско сјећање даривали своје слике и од продаје тих слика смо скупили скоро 5000 евра. Друштвене мреже нам помажу, јер ми смо људи који имају своје послове, не радимо ми то професионално, немамо неког ко је професионално лице у нашој организацији, све је аматерски и чист енстузијазам, засад нам иде добро а како ће бити да наставимо”, рекао је Цицмил.
Значке Божура се носе широм света а најзаступљеније су у Никшићу.
“У Никшићу, Црној Гори баш се носе божури на реверима, на ташнама, на новчанику, а што је најљепше што видимо да се носе на вјенчањима у цркви, носе их и кумови и младенци. Идеја је била да и људи на западу то виде. Владика Григорије нам је доста помогао, те смо у Немачку послали, да се људи на западу, у том неком интелектуалном свијету, заистересују, да питају шта то значи, какав је то цвијет, па да му неки човјек објасни да је то симбол страдања једног народа који живи у гету, као што се живи у Ораховцу, Гораждевцу…Нажалост је тако. Али не треба бити патетичан према томе, и Господ је страдао и сви страдамо. Ако не страдамо, треба да се запитамо шта се дешава с нама”, каже секретар НВО „Пандурица“.
Датуми као споне између Ораховца и Никшића Градове Никшић и Ораховац повезују и неки важни датуми. Св. Василије Острошки, на који су пале прве жртве у ораховачкој општини 1998. па онда и Романови, тј 17. јул када су Романови убијени, а опет на тај датум се десило страдање у ораховачкој општини 17. јула 1998. А није ништа случајно. Та веза је из године у годину све јача и чвршћа.
“Тако треба и да остане. И трудимо се неке млађе људе да укључимо у сву ту причу. Ти дани Романових су настали тако да би створили неку нову вриједност, да се на старој традицији настави нека модерна култура. А то је најбољи адут једног народа: стварати нову вриједност на старим темељима. Тако да људи односом према Косову изграђују себе и видимо да доста младих људи који су макар једном дошли да опет долазе, јер су препознали истину. А шта је човјеков живот него трагање за истином односно за Христом”, испричао је Цицмил.
За крај је имао поруку да људи што више долазе на Косово
“Порука за људе је да долазе, јер од вољења Косова за кафанским столом и по славама ништа нећемо урадити. Доћи на Косово није далеко. Треба обићи и Европу и свијет, али треба да виде и историју уживо, а ту им је испред куће. Само треба да долазе да би себе унаприједили, то је прва ствар, а колико значи људима овђе то сте чули из моје приче. Значи, људи долазите ја немам другу поруку”, поручио је Цицмил.
Извор: Радио Гораждевац
