
Поводом обиљежавања осамдесет треће годишњице ,,Новосадске рације” централна манифестација одржана је данас на платоу испред скулптуре ,,Породица” на Кеју жртава рације у Новом Саду. Помен жртвама злогласне рације је служио Митрополит бачки Иринеј са епископом мохачким Дамаскином и свештенством, а помен Јеврејске заједнице врховни Рабин Србије господин Исак Асиел.
Присутнима се најприје обратио градоначелник Новог Сада, Милан Ђурић.
,,У те хладне јануарске дане 1942. Шајкшака и Нови Сад биле су поприште масовних убијања недужних са циљем измене етничке структуре становништва и додворавања фашистичкој политици. Пре 80 година Град је организовао први помен жртвама овог страшног злочина. Никада не смемо заборавити ове страшне злочине, култура сећања је важна због недужних жртава. Нека им је вечна слава и хвала, рекао је између осталог у свом обраћању градоначелник, Милан Ђурић.
,,Идеологија поделе, мржње и искључивања не смеју надвладати здрав разум и љубав више никада”, закључио је Ђурић.
Положени су вијенци на споменик жртвама Погрома Новосадске рације, а са брода Речне флотиле Војске Србије спуштен је венац у Дунав.
Мађарски окупатори су јануара 1942. извршили масакр, масовни злочин, у Јужној Бачкој, у Новом Саду, Шајкашкој, Бечеју.
Наводно је циљ био обрачун са устаницима, а у ствари систематски су уништавани угледнији Срби, посебно они који су доживљавани као опредељени за српски идентитет Бачке. Систематски су такође уништавани и тамошњи Јевреји.
Убијено је, колико се зна, 3.809 људи, а међу њима 1.068 жртава су били Јевреји, као и Роми. Чињеница да су међу убијенима 477 њих била деца, а 927 особе женског пола доказује да је циљ злочина било уништење истакнутих Срба и Јевреја, а најмање некаквих устаника.
Рација је започела 4. јануара, првих дана у селима Шајкашке, Чуругу, Госпођинцима, Ђурђеву, Шајкашу, Тителу, Мошорину, Вилову, Гардиновцима, Жабљу, Локу, а потом је настављена у Новом Саду. Трагично су страдали такође, Срби и Јевреји у Србобрану, Темерину, Бечеју. Акција је окончана 29. јануара. Убијања је било на неколико локација, а савременицима је посебно остало сећање на масовно убијање новосађана на обали Дунава и потом гурање жртва под лед који је тада оковао ријеку.