Осим што је на подручју Призрена обновљена већина од 33 цркве, у припреми је и покретање кројачке радионице Епархије рашко-призренске у Великој Хочи, што ће допринети не само очувању српског културног наслеђа већ и запошљавању жена
Стара српска престоница Призрен, на југу Метохије, има чак 33 српске православне цркве у граду и околини. Већина их је активна, јер је Епархија рашко-призренска заједно са Призренцима и верницима из целог света успела да обнови многе од њих и врати им богослужбени живот, након рушилачких похода Албанаца 1999. и 2004. У самом граду је некада живело 12.000 Срба, а сада их је свега десетак. Ту је и 27 ученика чувене Призренске богословије, задужбине Симе Андрејевића Игуманова, која је била спаљена, а затим обновљена.
Црква Богородица Љевишка, која је делимично обновљена након што је била спаљена, окружена је бодљикавом жицом, пошто је једна од најугроженијих светиња на КиМ и од 2006. је на листи заштићене културне баштине Унеска.
Уз благослов владике рашко-призренског Теодосија, Призренци и остали верни народ су 1. јула 2020. основали Одбор за обнову призренских светиња. Они су обновили, на пример, Цркву Светог Пантелејмона, затим делимично Цркву Светог Николе (Рајкова црква) и очекује се да цео посао буде завршен овог лета. Ту је и обновљени Саборни храм Светог Ђорђа, а у истом дворишту је и Црква Светог Ђорђа Руновића, затим цркве Свете Недеље, Светог Спаса, Светог Николе (Тутићева црква), затим Светих врача Козме и Дамјана. У околини је обновљена и црква у селу Богошевце и друге цркве у Средачкој жупи, српској енклави са девет засеока. Делимично је обновљен и манастир Светих архангела у Душановом граду надомак Призрена, као и друге светиње.
У Призрену живе и двојица свештеника са својим породицама, са укупно четворо деце, отац Владан Вукомановић, старешина Цркве Богородица Љевишка и призренски парох Јован Радић, старешина Саборног храма Светог Ђорђа, као и заменик ректора Призренске богословије отац Исидор и професор отац Никита.
Старешина Цркве Богородица Љевишка, отац Владан Вукомановић, каже за Танјуг да нажалост у Призрену има свега пет-шест верника који долазе у ту светињу, али да су се захваљујући обнови Призренске богословије стекли услови да се врати активан литургијски живот, што, истиче, представља својеврсно охрабрење и подршку да остану на овим просторима.
Призрен је одувек био својеврстан културни центар, препознатљив по лепоти женских ручних радова и то умеће се преносило генерацијама. Уз благослов владике Теодосија и захваљујући његовом ангажовању и подршци Канцеларије за КиМ припрема се покретање кројачке радионице Епархије рашко-призренске у Великој Хочи. Ту ће се израђивати предмети за потребе цркве, али и сувенири – мајице, мараме и томе слично.
Призренци истичу да ће то бити веома важно не само за очување српског културног наслеђа већ и за запошљавање жена, које ће имати прилику да уз промоцију рукотворина обезбеде себи бољу егзистенцију. Додају да их радује што све више ходочасника након посете Призрену жели поново да дође, а поједини кажу да би волели ту и да живе.
