Одбор директора је на данашњем састанку донио одлуку којом прихвата план реструктурирања Института Игало и доставиће га Скупштини акционара на усвајање, саопштио је предсједник Одбора Предраг Драгојловић. Одлука је донијета са четири гласа за и једним против.
“Скупштина акционара ће се одржати 9. јануара и то ће бити преломни тренутак за одлуку о плану реструктурирања”, казао је Драгојловић.
Он је изјавио да има много простора за разговор.
“План реструктурирања као такав мора да буде усвојен у свом изворном облику, уколико се не одлучи другачије. Тако да, мислим да о томе постоји простор да се разговара, али то није на Одбору директно”, казао је Драгојловић.
Казао је да ће јавност имати прилику да виде садржај плана реструктурирања. На питање постоји ли још неки план везан за Институт који се разматра, он је казао да се у овом тренутку разговара само о плану реструктурирања.
“Што се тиче тог плана који предлаже мањински акционар, односно акционар са значајнијим бројем акција, то је заправо питање за њега. И када будемо знали садржај тог плана, онда је могуће да се определимо о њему”, казао је Драгојловић.
Члан Одбора испред мањинских акционара Петар Ракчевић казао је да акционари имају заједнички став, односно дијеле виђење и са обрађивачима плана да је праг рентабилности Института 13,5 милиона промета који се може остваривати.
“Са заиста коректним новим цијенама које је прихватила Влада за цјеновник са Фондом здравства гдје се гарантује неких минимално 100.000 ноћења у Институту и промет од девет до 9,5 милиона еура, са могућношћу остваривања додатног промета на другим тржиштима и са другим гостима, неупитно је функционисање Института од сада па надаље у односу на тај профит у 13,5 милиона који је дефинитивно остварен”, казао је Ракчевић.
Он је рекао да су мач о глави Института, обавезе из претходних периода.
“Оне по плану износе оквирно 26 милиона еура, доспјелих 23. Ми имамо апсолутну сагласност да се тај износ мора кроз докапитализацију, обезбедити Институту како би наставио несметано да функционише. Да ли ће то бити кроз наведени план реструктурирања или ћемо мањински акционари изаћи са допуном дневног реда Скупштине или сазивањем неке нове Скупштине у којој ће бити тачка дневног реда отворена докапитализација за све дугове Института”, казао је он.
Поручио је да постоји спремност акционара са значајним учешћем у капиталу, Вила Олива, да сразмјерно свом учешћу учествује у отплати дугова Института.
“У односу на државу, одмјер двије трећине, једна трећина, под претпоставком да остали мањински акционари, да их не заборавимо, којих има неких 14 одсто, не буду хтјели у томе да учествују”, казао је он.
Постоји спремност код акционара са значајним учешћем, Вила Олива, да наравно са банкама код којих послују и томе слично обезбиједе читавих 25 милиона за докапитализацију обавеза Института.
“Оно гдје се ми не слажемо су даљи кораци у том плану реструктурирања који по нама подразумијевају двије ствари. Једно је улагање у Другу фазу која износи 70 милиона еура по плану реструктурирања, за које сматрамо да су предимензиониране у односу на величину објекта, на број соба. И учешће Института у случају усвајања, односно у случају стриктног држања плана реструктурирања подразумијева да Институт треба да обезбиједи 42 милиона сопственог учешћа које у овом тренутку, са тренутном ситуацијом имовине коју Институт има, подразумијевала би продају комплетне Прве фазе главне зграде Е-одељења Дјечјег одјељења и одјељења солидара”, казао је Ракчевић.
Напоменуо је да план предвиђа откуп акција од мањинских акционара, свих, уколико они то желе.
“Ја сам јуче од власника наше групације чуо да је он изнио контрапонуду држави, да он за 50 одсто већу цијену од оне која се нуди њему откупи државни пакет акција”, казао је Ракчевић.
Демантовао је да може доћи до ситуације да се црногорски грађани не лијече у Институту.
“То чак иде нека друга ситуација из претходних периода када је акционар Вила Олива желио да изврши приватизацију Института, никад се није доводило у питање сто хиљада ноћења за црногорски Фонд здравства као ни било која друга функција имовине Института осим здравствене и комерцијалне туристичке”, казао је он.
Поручио је да и овом дијелу немају двојби око спашавања Института и спремни су да ураде све да не иде у стечај.
“Отплатом дугова института, он ће изаћи на зелену грану у смислу да његово пословање више неће бити угрожено. Након тога треба сјести и наћи различите алтернативне моделе финансирања инвестиција у Институту, зависно од ситуације. Од старта смо били против продаје било којег дијела имовине и тако остаје и даље”, закључио је Ракчевић.
Извршни директор Института Зоран Ковачевић казао је да је охрабрен чињеницом да је Одбор директора данас већински, односно са четири гласа за, а један против, донио одлуку да се закаже Скупштина акционара везана за усвајање плана реструктурирања
“Оно што се надамо да ће, обзиром на недостатак времена на укупну ситуацију у којој се Институт налази, до тога 9. јануара власници успјети да постигну договор, да тај план реструктурирања буде усвојен и да инвестиције које он предвиђа и рјешавање дугова које он предвиђа буду у роковима у којима су одређени планом реструктурирања. Јер то обезбјеђује, тако да кажем, живот Институту Игало”, рекао је Ковачевић.
Казао је да се зараде запосленима измирују редовно.
“Али не измирујемо обавезе према осталим добављачима којима се неизмјерно захваљујем, под број један, на показаном стрпљењу из разлога што нису блокирали Институт, самим тим га увели у стечај. Вјерујем да и сви они нестрпљиво очекују усвајање плана реструктурирања и подмиривање тих обавеза”, казао је он.
Нагласио је данеизмирујући обавезе, не измирују обавезе према доприносима што условљава проблеме неким запосленима када одлазе у пензију.
“Износ од 25 милиона дуга које је у садржају различит што према држави, што према повјериоцима, добављачима и тако даље, износ који институт треба да ријеши у најкраћем периоду уз ону текућу ликвидност која ће бити успостављена првенствено, захваљујући држави, која је први пут послије дуго, дуго година усвојила молбе Института и руководила се економском логиком одобрила цијену за фондовске пацијенте које је у овом случају одржива”, закључио је Ковачевић.
