
Пораст цена грађевинског материјала, страх од инвестирања, спорост администрације, неки су од разлога пада броја издатих дозвола за 11,1 одсто у односу на април прошле године.
У Србији су у априлу ове године издате 1.972 грађевинске дозволе, што је 246 дозвола мање или 11,1 одсто мање него 2022. Прошлог априла издато је 2.218 дозвола и тада је статистика то забележила као пораст од 7,6 процената у односу на 2021. Ове године, од укупног броја издатих дозвола 80,4 одсто односи се на зграде (78,5 процената издато је за стамбене зграде), а 19,6 одсто односи се на остале грађевине (највећи део на цевоводе, комуникационе и електричне водове – 63,3 процента). Да је због пада броја издатих грађевинских дозвола већ неко време упаљен „црвени аларм”, признао је недавно и Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
– Грађевинарство чини шест одсто бруто домаћег производа Србије, а у овогодишњем буџету обезбеђено је 3,6 милијарди евра за улагања у инфраструктуру. Ипак, пад грађевинарства догађа се у већини земаља у Европи, а то је последица економске кризе – навео је Весић. Додао је да постоји више разлога због којих се мање инвестира, а први је рат у Украјини, пораст цена, раст цена кредита јер их грађани сада теже добијају.
– Ту су и наши субјективни разлози, као што је неорганизованост, слабије издавање грађевинских дозвола, дуже чекање него што је дозвољено. Када то све саберете, добијете пад у грађевинарству – констатовао је недавно Весић.
Истина је да инвеститори оклевају с улагањима, превасходно јер су им скупи кредити, а и теже их добијају, али то није једини разлог за пад броја издатих грађевинских дозвола, сматра Ивана Вулетић, секретар Удружења за грађевинску индустрију при Привредној комори Србије.
– И из Републичког завода за статистику објаснили су разлоге због којих је приметан пад броја издатих грађевинских дозвола. Један је пораст цена грађевинског материјала, али и страх од инвестирања. Спорост администрације такође утиче. Ипак, све што се сада догађа може се оправдати страхом од уласка у нове инвестиције и порастом цена кредита. Инвеститори увек праве прорачун колико ће им се новца вратити после таквог улагања – објашњава Вулетићева. Подсећа да, иако су се цене грађевинског материјала сада стабилизовале на тржишту, оне су толико порасле да су данас на вишем нивоу у односу на ранији период, што је такође отежавајућа околност.
За државу је веома важан статус грађевинарства. Његов удео у бруто домаћем производи у 2021. години износио је 9,1 одсто, када је то била област на трећем месту по уделу у привредном расту, после прерађивачке индустрије и трговине. Лане је тај удео спао на око шест процената.
– Учешће грађевинарства у БДП-у опада свуда у свету, ту нема ничег новог и необичног. Докле ће тај тренд да траје нико не може да предвиди. На крају крајева, нико не зна ни до када ће расти цене основних животних намирница – наглашава она.
Намеће се питање да ли пад издатих грађевинских дозвола од 11,1 одсто у односу на исти период 2022. звучи као знатан пад или не толико велики.
– Не мислим да треба да будемо забринути. Држава само треба да настави да размишља о давањима подстицаја и начинима како да се разради грађевинарство. Требало би поспешити станоградњу кроз субвенције или кроз помоћ за рецимо куповину првог стана за одређене категорије – наводи Вулетићева.
Мање дозвола и у ЕУ
У Србији су у прошлој години укупно издате 29.344 грађевинске дозволе, што је благи пад у односу на 30.177 дозвола колико их је издато у 2021. Ипак, и у земљама Европске уније број издатих грађевинских дозвола смањен је за четири одсто у 2022, а у 2021. је био за 16 процената већи него 2020, показују подаци Евростата.