Наредне године, момци и дјевојке који су рођени у години обнове црногорске независности биће пунољетни. Тих 18 година наш образовни систем, тврде они који су га анализирали, није мрднуо са мјеста, а челни људи у свим сегменитима просвјетног система бирани са побједничких изборних листи.
Далеко су Сингапур и Абу Даби. Но, те даљине Александру Бољевићу прошириле су видике и понудиле другачији пут до знања. Умјесто бројних, како каже, досадних предмета које је учио као подгорички основац, у средњој школи у Сингапуру предмети по вољи и таман толико да им се посвети детаљно.
“Чињеница да има мање предмета ми је годила јер су то предмети који ме интересују, да сам остао у Подгорици морао сам да уцим биологију и хемију а овамо сам могао да се фокусирам на физику”, казао је Бољевић.
Како је вријеме у црногорским школама стало, свједочи и први човјек просвјете у независној Црној Гори. Слободан Бацковић је за свога мандата казе урадио колико је могао. Најважније, направио је прве нове квадрате школа, али и поставио систем по мјери 21. вијека.
“Била је прилагођена том времену, да прилагоди друштвеним промјенама и да образовање учини бољим”, казао је Бацковић.
Да је образовни систем хроницно запуштен , сматрају у Центру за грађанско образовање. Умјесто љековитом реформом, лијече га партијским интересима.
“Није била реформа приоритет, продукција неких политичких апетита је на снази. Стратешки документи, садржаји, међутим већ 21 годину није промијењен општи закон”, казала је Снежана Калуђеровић из ЦГО.
Образовање на агенди многих Влада било је на зачељу, закључују у ЦГО-у. То нам, каже Калуђеровићева, показује да је тако јер су на челу министарстава били партијски људи, који су важили за “свестране стручњаке”. Баш они су кажу наши саговорници слика црногорског школства.
“То нам говори је ли добро или не да министар буде и политичар. Ако је политичка функција, можда би било боље да буду они који су из домена образовања”, казала је Калуђеровић.
“Образовна политика није вођена како треба, више је подређена изборној промјени него стратегији, ми кад смо радили мислил смо на дуг период, касније од избора до избора”, казао је Бацковић, бивши министар просвјете.л
До успјеха пут је трновит знамо сви. Но, успјех наших ђака и њихова будућност зависе искључиво од тога у каквим школама уче и ко им знање дијели.
“Јачање образовања оснажити интегритет наставника, он се ради ауторитеом и знањем, ако не доведемо на овај ниво имаћемо ситуацију која је и сада озбиљна”, казала је Калуђеровић.
Можда је изградња једне школе скупа, а Александар вјерује да се за мале паре учионица може модернизовати.
“Ми смо носили лап топ, није било приче да се не смије гледати, били смо охрабрени да истражимо нешто на интернету. Наставник прича, одеш кући, одрадиш домаћи и учиш из књиге”, казао је Бољевић.
И све док нам 21.вијек не уђе у школске клупе, наши ђаци ће каскати за вршњацима.
А са торбом тешком скоро пет килограма тешко да могу да стигну далеко…
