Јавном здравственом систему у Црној Гори, условно речено, пријети опасност од приватног сектора који привлачи афирмисане љекаре и улаже у софистициране и веома исплативе процедуре, упозорио је предсједник Синдиката здравства Црне Горе Владимир Павићевић.
Павићевић сматра да времена за чекање нема и да ће јавни здравствени систем бити у много већем проблему поводом одласком кадра, онога тренутка када Црна Гора приступи Европској унији (ЕУ).
„То су ризици и опасности. Бојим се да, ако одмах не кренемо у ревитализацију јавног сектора, он неће имати добру перспективу. Он може да постане практично формалан, умјесто суштински“, рекао је Павићевић у интервјуу агенцији МИНА.
Према његовим ријечима, Њемачка је прије неколико мјесеци либерализовала услове за долазак радника из земаља које нијесу чланице ЕУ, па је тако одлазак на рад у ову државу олакшан и здравственим радницима.
„Проток запослених биће много лакши кад ступимо у ЕУ, што је прилично велика опасност за наш систем“, упозорио је Павићевић и додао да други проблем представља приватни сектор који мудро располаже финансијама и улаже у развој.
„Они бирају афирмисане љекаре, улажу у софистициране процедуре које су јако исплативе. Између осталог, доводе и еминентне стручњаке са стране, улажу у маркетинг, сваког дана на свим радио станицама можете чути приватне здравствене установе како се рекламирају и како се отварају нове“, навео је Павићевић.
На питање примјећује ли да у Црну Гору посљедњих година долазе љекари из других држава, Павићевић је одговорио да долази велики број доктора и да све видљивије улази страни капитал.
„Они праве модерне здравствене установе, фокусирају се на одређене дјелатности и доводе еминентне стручњаке из региона и свијета. То прави озбиљну конкуренцију јавном сектору“, казао је Павићевић.
Он је рекао да се приватним установама не може забранити да раде, али да се може и мора учинити да јавни сектор буде окосница пружања здравствених услуга грађанима и да буде бољи од приватног.
„Да буде доступан и квалитетан. Са таквим односом, приватни сектор може да кохабитира, али не и да доминира и расте на штету јавног сектора“, истакао је Павићевић.
Он је казао да приватни сектор никада не узима докторе на почетку каријере, већ оне који су афирмисани.
“Оне докторе у које је јавни сектор улагао и којима су опште болнице и Клинички центар Црне Горе (КЦЦГ) створили услове за рад и развој“, навео је Павићевић.
Коментаришући најаве да пет еминентних љекара напуста КЦЦГ, Павићевић је рекао да се за двојицу љекара зна да су предали захтјеве за раскид радног односа, а да ће и остали вјероватно напустити ту највећу здравствену институцију.
„То је објективан проблем зато што афирмисани љекари одлазе. Не одлазе љекари на почетку каријере, него они који су своје искуство и праксу и знање стекли у КЦЦГ и сад кад добију бољу понуду за посао, они одлазе“, оцијенио је Павићевић.
Он сматра да та појава у овом тренутку још не угрожава рад КЦЦГ, али да, уколико постане тренд, онда се може развити проблем.
Павићевић је рекао да је за последњих двије, три године око 20 љекара напустило КЦЦГ, додајући да, иако су финансијски разлози важни, они нијесу пресудни за одлазак из јавног здравственог сектора.
„Наш здравствени систем није створио и не ствара добар радни амбијент – да имате добре интерперсоналне односе, могућност за напредовање. Све из разлога што дуги низ година, па и деценија, стратегија развоја здравственог система није добра“, оцијенио је Павићевић.
Према његовим ријечима, Црна Гора је на нивоу високог просјека земаља ЕУ када је у питању број љекара на број становника.
Павићевић је навео да, према најновијим подацима Љекарске коморе, у Црној Гори има 2,3 хиљаде љекара на 670 хиљада становника, односно, у просјеку 3,71 љекар на хиљаду становника.
Он је рекао да се просјек у земљама ЕУ креће пд 3,3 до 4,1 љекара на хиљаду ставновника.
„Главни проблем је дистрибуција (распоређеност) љекара по специјалностима и територијално (по градовима). У неким специјалностима имамо велики дефицит, а у другима можда има и вишка“, рекао је Павићевић.
Он је рекао да то значи да развој система и кадровска политика нису планирани на одговарајући начин.
Према ријечима Павићевића, Црна Гора је у дефициту са значајним бројем интернистичких грана као што су реуматологија, ендокринологија, али и других и то нарочито у неким градовима.
„Што се тиче хирушких грана у овом тренутку можда и нема дефицита. Међутим, врло брзо ће се појавити ако љекари почну да одлазе у приватни сектор, да одлазе из општих болница и КЦЦГ-а“, рекао је Павићевић.
Он је казао да није лако направити стратегију здравственог система и да она мора да обухвати све гране и оптимизује број запослених по специјалностима и регијама.
Указујући да доктори свих специјалности имају своја удружења, (Интернисти, Хирурзи, Педијатри, Гинеколози, Ортопеди и сви остали) Павићевић је навео да до сада у Црној Гори Министарство здравља никада није консултовало ова удружења и струку на прави начин.
„Никад од Министарства није стигао допис удружењима, да они као посебна струка направе план развоја своје струке и територијално и кадровски, колико доктора те специјалности је потребно у одређеној регији и одређеном граду и које процедуре из те области ти доктори треба да обављају у својим установама а гдје се могу обављати најсложеније процедуре“, навео је Павићевић.
Он је истакао да би на тај начин струка, односно љекари преузели и одговорност за функционисање здравственог система.
Павићевић је рекао да се доктори морају мотивисати за рад на сјеверу, будући да је то тренутно мање популарна регија за рад.
То се, како је појаснио, може урадити тако што би се љекарима обезбиједило и ријешило стамбено питање или ако би им један дио плате субвенционисала и локална самоуправа.
„За све постоји решење, само ако постоји интерес струке и грађана да ти љекари буду у тим установама“, навео је Павићевић.
Он је оцијенио да је изградња новог, савременог Клиничког центра у Подгорици једино суштинско рјешење за зравствени систем.
„Око КЦЦГ-а се у овом тренутку прави значајан број објеката. Ради се кожна, инфективна клиника, психијатрија. Планира се и изградња Ургентног центара. Мене би јако интересовало колико све те инвестиције коштају.“ , казао је Павићевић.
Према његовим ријечима, иако ће бити уложено много новца, то су све паушална рјешења која неће ријешити проблем.
„Кад направимо кожну и инфективну клинику, психијатрију и ургентни центар, ми и даље остајемо на шест операционих сала у Операционом блоку. Остајемо на 16 болничких кревета у Централној интензивној јединици КЦЦГ-а“, навео је Павићевић додајући да остаје велики број клиника које имају минималне услове за рад.
„Постоје клинике које располажу са само двије собе за смјештај пацијената. Све што је почело да се гради неће ријешити проблем. У КЦЦГ-у имате око сто доктора који се баве хирургијом, а шест главних операционих сала“, казао је Павићевић.
Он је истакао да значајан број клиника дијели једну салу, па недељно имају два или три оперативна дана.
„Ови љекари једноставно немају могућност да раде и код такве ситуације је јасно да морају бити и дуге листе чекања на оперативне захвате“, додао је Павићевић.
Он је рекао да за разлику од јавног, приватни сектор у Подгорици има најмање дупло више операционих сала него КЦЦГ . „И онда се није чудити што велики број љекара ради у тим операционим салама јер је у Клиничком центру простор за рад ограничен“.
Павићевић сматра да би нови Клинички центар морао бити на приступачном мјесту, са широким друмским приступом, са хелиодромом, са модерним Ургентним центром који би имао своје операционе сале и своја постељна мјеста за пријем и обраду пацијената.
Он је објаснио да би све клинике терцијарног нивоа би биле смјештене у овом Клиничком центру и директно повезане са Ургентним центром.
Према његовим ријечима, у тој установи би се обављале најсложеније процедуре дијагностике и лијечења најзахтјевнијих пацијената из Црне Горе.
„Нови Клинички центар би морао да има 18 операционих сала, централну интензивну јединицу са најмање 30 постељних мјеста, уз све остале интензивне јединице и полуинтензивне јединице по клиникама. Био би опремљен по савременим стандардима и када је у питању дијагностика и лијечење пацијената“, казао је Павићевић.
Он је додао да би постојећи Клинички центар у Подгорици на тај начин могао релаксирано да функционише као центар за главни град и регионалне општине.“Сви други покушаји су паушални и немају изгледа на успјех.
Павићевић је казао да би значајан број здравствених објеката који се налазе у Црној Гори могао да се пренамјени за геријатријску медицину.
„Ми данас за старију популацију немамо рјешење. Ти људи, који су на заласку живота, можда би кад би им се у одређеном тренутку, иако немају неко акутно интернистичко или хируршко обољење, пружила потребна пажња и њега продужили живот још неколико година. Међутим, у овом тренутку најчешћи одговор који добијају и они и њихова родбина је да „нема мјеста“, казао је Павићевић.
Он је додао да, ако се планира хуманије друштво, онда се морају планирати и установе за лијечење и његу старих особа.
На питање шта мисли о изградњама клиничко-болничких центара у Беранама и Котору, Павићевић је одговорио да у томе види добру намјеру Министарства здравља да се омогући неким општим болницама да развијају и субспецијалистичке гране.
„Не видим ништа спорно у томе да опште болнице (ОБ) Котор и Беране имају субспецијалисте из одређених области. Међутим, не може се правити Клиничко-болнички центар са 60 љекара“, истакао је Павићевић.
Он је навео да КЦЦГ има близу 600 доктора, а ОБ Беране око 70, слично као и которска болница.
„Кад то упоредите, онда је јасно колико може услуга да се пружи у тим болницама. Треба им дозволити развој, а у тренутку када досегну ниво клиничко – болничког центра по кадру и капацитетима, онда их тако и назвати. Они сад тај кадар и капацитет немају“, рекао је Павићевић.
Он је рекао и да је ситуација са болницом у Мељинама дуготрајни проблем.
„Испада да нико не може да направи план како да та болница буде одржива и да функционише на задовољство свих грађана Боке. То је болница, која се налази фантастичној локацији, на обали мора, са могућношћу и пружања услуга здравственог туризма, и морала би да функционише“, оцијенио је Павићевић.
Он је рекао да је велики број запослених у тој болници, око њих 60, остао без посла, без икаквог социјалног програма и отпремнине.
„Чак им није исплаћена ни једна и по мјесечна зарада. То само показује неспособност наших и државних и здравствених власти да управлају нашим здравственим ресурсима“, навео је Павићевић.
Говорећи о економском положају здравствених радника у Црној Гори, Павићевић је рекао да је пројекат Европа сад значајно повећао плате као и да је повећање коефицијената љекарима довело до значајног повећања зарада.
„Али средњи медицински кадар је доживио прилично велику неправду. Покушавамо то да исправимо. Зараде у здравству су повећане 12,5 одсто, а свим осталим у јавном сектору од 20 до 30 одсто“, навео је Павићевић.
Он је рекао да медицинска сестра која ради на дигестивној хирургији или урологији КЦЦГ-а има коефицијент 6,56, а медицинска сестра у вртићу 7,16, а средња стручна спрема у јавној управи 7,30, што је неприхватљиво.
„Слали смо захтјеве за хитну корекцију коефицијената, да то буде макар једнако као са другима са истим нивоом квалификације. Међутим, наравно, на то нико не одговара“, казао је Павићевић.
