
Пољу са кукурузом, ових врелих дана, треба вода да се налије зрно, каже Маринко Марсенић, који у мјесту Побјеници надомак села Навотина код Андријевице, на самој обали Лима, узгаја жито и поврће на близу три хектара земље.
„Мора човјек да ради, а да више производимо не би храна била скупа“, каже Марсенић.
Како каже, веома мало је младих који обрађују имања.
„Неће да ради народ. Не знам шта је ово или је све угушила социјала, па је задовољан али се од једне кесе из продавнице не може живјети. Нико овцу не држи, а у селу нема десет крава. Не може се јагње купити,“ рекао је Марсенић.
Маринко не заборавља одговорност државе која, како каже, мора више помагати пољопривреднике да набаве скупе тракторе и осталу механизацију.
Додаје да брашно од своје пшенице, кукуруза, ражи и хељде није тешко продати на пијаци.
„Све је органско, нема прскања хемијом и све се самеље у малим воденицама којих још има у том крају“, каже овај домаћин.
Иако је Марсенић још прије десетак година заслужио пензију, пољорпривреду неће напуштати.
„Радићу све док будем могао“, поручио је вриједни Маринко.