Фото: Славен Вилус
Пољској нобеловки Олги Токарчук синоћ је на свечаној церемонији уприличеној на платоу испред Цитаделе у Старом граду у Будви додијељена Међународна награда „Књижевни пламен“. Тиме је закључено дводневно гостовање Токарчук на седмом Фестивалу „Ћирилицом“, у оквиру којег су, поред свечане дођеле награде, приређена два симпозијума и преводилачке радионице, преноси РТВ Будва.
На почетку вечери, високој гошћи и многобројној публици се обратио предсједник Савјета за културу Општине Будва, доц. др Предраг Зеновић, који је казао да је посебна част и задовољство поздравити Олгу Токарчук. Како је рекао, у питању је списатељица чије име у нашем европском хоризонту културе показује управо оне знаке који тој култури недостају и за које се ваља борити.
“За плуралност израза, за један љевичарски, борбени дух, феминистичку мисао која је заиста снажна и врло лијепо осликана у оној њеној реченици изговореној на дођели Нобелове награде: “Ње’ве њон тхе Нобел.” И мислим да та једна мисао говори о идеји заједничког прегнућа у стваралачком и било којем другом подухвату културе и живота уопште. А иза себе крије оне вриједности које су нам данас потребније више него икад, посебно указујући да Европа није само на западу, да је велики простор Европе велика симфонија и управо њен глас даје предивну музику тој симфонији. Други разлог лежи у оном што се назире као њена поетика, а ја бих рекао да је то једна хераклитовска поетика. Поетика промјене, поетика сталне транзиције, сталног лутања и трагања, исте оне поетике која је у нашим књижевностима, или нашој књижевности, осликана пером Црњанског, Данила Киша, Зоговића или Владана Деснице. И ти бјегуни који смо заправо сви ми, који су и градови и државе и простори и културе, то су у ствари сви они који бјежећи од учмалости одолијевају том изазову пролазности и тако траже неку нову егзистенцију. Оно што ми је највише драго и што овај догађај чини посебно важним је што и у овој публици видим пуно стваралаца, књижевника, и мислим да њихов сусрет и могућност да разговарају са Олгом Токарчук јесте заиста један сусрет културе, дијалога и свега онога што чини темеље нове, другачије и лијепе Европе. У име Општине Будва и Савјета за културу Општине Будва честитам организаторима на овом догађају, а списатељици Олги Токарчук желим лијеп боравак у нашем граду и у Црној Гори”, истакао је Зеновић.
У образложењу жирија које је прочитао је проф. др Александар Јерков наводи се да је Олга Токарчук дала вишеструки допринос идејама слободе и равноправности.
“Ђело и критичка ријеч ове књижевнице погађали су само средиште проблема савременог свијета, што је један од додатних разлога да њен опус буде у фокусу “Књижевног пламена” чија је концепција да награђује књижевна остварења која имају снажан печат воље да се савремено друштво учини бољим. Ђело Олге Токарчук је код нас, посебно захваљујући труду њене преводитељке Милице Маркић, добро познато и радо читано, а разлози за то су вишеструки. Способност да се граде надахнуте визије цијелих свјетова, обликују читави каталози необичних судбина и да се свијету у којем живимо постављају промишљена питања, са веома изазовним и неугодним посљедицама, истиче ову савремену списатељицу која је и послије највиших признања наставила да ствара ремек-ђела, што је и у свијетским оквирима ријеткост. Снагом своје ријечи и става, ова ауторка је своје књижевне свијетове ођенула посебном врстом протестности против деформација. Њена проза вуче рало књижевности по муци рђаве савјести”, пише у образложењу које је прочитао професор Јерков.
Директор Нове књиге и један од оснивача и члан жирија награде „Књижевни пламен“, Предраг Уљаревић, који је уручио награду Олги Токарчук, истакао је да је ова награда од тренутка оснивања почивала на идеји врхунске књижевности и на потреби да се и у нашем друштву одржава стално отворени разговор читалаца и великих писаца нашег времена.
“Оснивајући награду „Књижевни пламен“ имали смо у виду писце као што је Олга Токарчук. Нисмо жељели још једну од многих књижевних награда,нити смо хтјели обичне и рутинске догађаје. Читајући писце „Књижевног пламена“ и представљајући њих и њихове књиге, међу нашим читаоцима ми настављамо да наша средина буде дио европске културе и међународног књижевног и културног дијалога. То се не може постићи без високих критеријума и без најбољих мјера. На трагу тог настојања, „Књижевни пламен“ је постао престижна награда и на то смо поносни. За осам година постојања Награде, довели смо више нобеловаца у Црно Гору него што је нобеловаца посјетило Црну Гору у њеној модерној историји. Ауторитет Марија Варгаса Љосе, сталног предсједника жирија, у посљедњих седам година био је најбоља могућа препорука значаја награде. Том ауторитету придружила су се и ђела и имена досадашњих добитника, од Љосе до Хавијера Серкаса, од Орхана Памука до Клаудија Магриса, од
Маргарет Атвуд до Адама Загајевског, од Ирене Ваљехо и Габријела Зајида, па све до наше вечерашње славодобитнице Олге Токарчук. Осјећамо се почаствованим њеним присуством у нашој средини и осјећамо се награђеним њеним књигама”, рекао је Уљаревић.
Међународним жиријем предсједава нобеловац Марио Варгас Љоса, а поред професора Јеркова и Уљаревића чланови су такође и проф. др Соња Томовић Шундић и академик Синиша Јелушић.
Након дођеле Награде присутнима се обратила и нобеловка Олга Токарчук.
“Налазим се у граду гђе су, онако како каже митологија, Кадмо и Хармонија створили срећну настамбу. Но, суштина свијета је непрекидно рушење хармоније и криза која чини да вријеме тече, а наше приче потичу управо из тог немира и страха који буди то рушење хармоније и рушење реда, и то је суштина људског искуства. Одушевљавамо се хармонијом и поретком, али чинимо све да то уништимо. Књижевност документује наш страх и наш немир. Дакле, писање није радосно усхићење, то је непрекидно документовање пада. Али, у професији писца постоји тренутак радости, па чак и среће. То се дешава управо онда када у књижевности проналазимо разлог да стварамо заједницу. Заједница људи који читају исте књиге много је јача него што мислите, јер на тај начин учествујемо у истој, продубљеној стварности. Не постоје националне књижевности, то би било сувише површна дистинкција, разликовање које није достојно појаве која је тако дубока и тако узбудљива. Књижевност настаје на многим језицима, попут једног суперорганизма који живи у срединама којим управљају многи богови. Веома сам срећна и част ми је што данас примам ову награду. Моја радост је још већа тиме што су овђе са мном моји преводиоци, који као нико други чине да настаје та читалачка заједница коју зовемо литература”, казала је Токарчук.
Програм је водила глумица Ивана Мрваљевић, а вече је музиком употпунио гитариста Марко Прентић који је изводио ауторске композиције.
По завршетку свечане церемоније дођеле награде „Књижевни пламен“ књижевни критичар Петар Арбутина разговарао је са добитницом награде „Књижевни пламен“, који је најприје нобеловку питао да сумира прве утиске поводом боравка у Црној Гори.
Арбутина, Токарчук и преводитељка Милица Маркић, Фото: Славен Вилус
“Утисци су прекрасни и желим да се захвалим и кажем да живите у једној чудесној и дивној земљи. Радујем се што сам први пут овђе и надам се да ћу долазити чешће. Кад год долазим у неку нову земљу, ја увијек провјеравам како се тај простор одражава у митологији, јер ја желим да сазнам свијет одоздо. Зато ме је инспирисала прича о Кадму и Хармонији, који су као стари брачни пар изабрали ово мјесто да ту побјегну и ту се населе. Зато мислим да ово мора бити добро мјесто за становање”, навела је књижевница.
Говорећи о томе како гледа на награде, Токарчук је истакла да је у њеном животу веома важан локални карактер. Како је рекла, када гледамо себе превише глобално, онда некако губимо обрисе.
“Локални карактер је нешто што нам омогућава да испољимо себе на најбољи могући начин. Захваљујући Милици Маркић која је почела да преводи моје књиге, и тој повезаности коју ми осјећамо, схватила сам колики значај има српско-хрватски језик и други повезани језици у региону. Али, показало се да ја у овој средини имам толико пуно читалаца и до мене су стизала врло приватна писма која су говорила да су моје књиге овђе читане. Због тога осјећам везу и неку врсту припадности са овим простором. Због тога ову награду осјећам као и везу са тим читаоцима и потврду читалаца. Лако је добити Нобелову награду, али добити “будванску награду”, то је нешто”, додала је.
Седми Фестивал „Ћирилицом“ биће настављен вечерас у 21 сат на платоу испред Цитаделе у будванском Старом граду представљањем књиге „Чудотворна икона Будванска Госпа (Мадона ин Пунта)“, коју су објавили ЈУ Музеји и галерије Будве и ЈУ Народна библиотека Будве под покровитељством Туристичке организације Будве у едицији „Енхелеја“.
Фестивал је на програму до 13. септембра.
