
Незапамћено невријеме које је погодило регион, однијело много живота и нанијело огромну штету, упозорење је на елементарне непогоде које можемо очекивати све чешће. Посљедице глобалног загревања присутне су овдје и сада. Наука и струка већ дуго упозоравају на њих, али и даље без правог и систематског одговора. Недавно уско и једва изгласани Закон о рестаурацији природе у Европском парламенту показао је да још нема добре воље и воље доносилаца одлука и привреде за трансформацију и декарбонизацију, који су неопходни ако желимо да сачувамо оно мало природних ресурса што нам је остало, а самим тим и цијелу планету за наше потомке, казали су у организацији за заштиту околине WWФ.
Како су истакли, Закон о обнови природе, иако један од кључних дјелова Зеленог договора Европске уније, једва је изгласан због јаке кампање дезинформација конзервативних и десничарских политичара и одређених економских лобија. Европска унија је, наводе, заснована на компромису интереса својих држава чланица. Међутим, не би требало бити компромиса са природом и хитне потребе за рјешавањем климатске кризе и губитка биодиверзитета.
“Колико људских живота мора бити изгубљено и колика је цијена материјалне штете коју смо спремни да платимо прије него што схватимо да морамо зауставити даље загријавање планете, кренути у озбиљну декарбонизацију друштва, заштитити природу и њена станишта и да сви равноправно учествујемо у овој трансформацији? Умјесто тога, повећана су улагања у фосилне индустрије док се ми гушимо у пластици, које ће ускоро бити више од рибе у морима“, пита се Наташа Калауз, извршна директорка WWФ Адриа.
Цијела планета је, истичу, у климатској кризи.
“Атмосфера је за 1,1°Ц топлија од прединдустријског времена, а екстремни временски догађаји постају све гори и чешћи. Временске катастрофе изазване климатским промјенама осјећају се широм планете, узрокујући огромне губитке људских живота и здравља, генеришући огромну штету екосистему, производњи хране и воде и оштећењу инфраструктуре. Често су најугроженије и најсиромашније земље највише погођене, због чега се број климатских избјеглица нагло повећава из године у годину”, казали су у организацији за заштиту околине WWФ..
Међународни панел за климатске промјене ИПЦЦР је научно потврдио чињеницу да су људске активности изазвале емисије гасова стаклене баште и довеле до повећане учесталости и интензитета неких временских и климатских екстрема. Климатске промјене су глобални проблем који захтијева хитно глобално рјешење.
“Морамо драматично смањити нашу зависност од фосилних горива која загађују животну средину и прећи на обновљиве изворе енергије много бржим темпом. Морамо да промијенимо начин на који добијамо енергију, како путујемо, колико ресурса трошимо, како производимо храну и шта једемо. Неопходна је декарбонизација привреде, као и прелазак на циркуларну економију у којој не доминира глад за континуираним растом, који троши ограничене ресурсе. Сви наши напори треба да буду усмјерени на прелазак на одрживу економију и живот у складу са природом“, закључују.