
Откако је пао режим Мила Ђукановића прије три године, не престаје притисак званичног Загреба на Црну Гору да се ријеше „отворена питања“ између двије земље, међу којима је и судбина школског брода „Јадран“, најврједнијег пловила Морнарице Црне Горе за који Хрвати жарко желе да се „врати“ у Хрватску. Једрењак броји девет деценија и траје још из времена бивше краљевине Југославије.
У иницијативи за „повраћај“ из Хрватске, пише да се ради о броду који је 1990. Југословенска ратна морнарица „украла“, а чија је матична лука у вријеме СФРЈ био – Сплит.
Предсједник Владе Хрватске Андреј Пленковић прије неколико дана састао са предсједником Црне Горе Јаковом Милатовићем у Подгорици, гдје му је изричито рекао да званични Загреб настоји да ријеши питање судбине школског брода „Јадран“ из времена бивших заједничких држава за који Хрвати сматрају да њима припада.
– Очекујем да се и то питање скине са дневног реда – казао је Пленковић.
Ова прича није нова и траје још од времена распада бивше СФРЈ. Када је ступио на премијерско мјесто Дритан Абазовић је најавио повратак једрењака у тиватску матичну луку Пине.
– То је добра порука да влада мисли о општини Тиват – казао је Абазовић. – „Јадран“ има вишедеценијску блиску везу са Тивтом, а без образложења уклоњен је са свог сталног веза на градској риви Пине током мандата војног министра Предрага Бошковића, кадра Мила Ђукановића. Брод је касније пребачен у Бар.
Док су дипломате минулих година водили разговори о „Јадрану“, у Тивту, матичној луци овог брода, обележавале су се деценије од уписа у флотну листу Ратне морнарице Краљевине Југославије. У тој луци је 16. јула 1933. први пут стигао тај једрењак из бродоградилишта „Стулцкен“ у Хамбургу. „Јадран“, је могла да користи и Србија у протоколарне церемоније, што је био договор Бориса Тадића и Мила Ђукановића. Савет за културу Општине Тиват је својевремено покренуо иницијативу да се од Министарства одбране званично затражи да школски брод једрењак „Јадран“ буде враћен на његов стални вез.
Посљедњи ремонт овог брода, дугачког 60, а широког 8,9 метара, обављен је у јесен и зиму 2004. и 2005. године у турском „Арсеналу“. За његово освежавање потрошено је око милион евра и готово цио трошак сносила је Србија!
Хрвати држе лекције
– ИАКО никада у историји нису изградили ниједан брод, било војни, било трговачки, Црногорци, за разлику од Хрвата, знају да се диче поморском историјом и славним бродовима. Макар та историја и бродови „нису“ баш њихови, пише „Слободна Далмација“ и подсјећа да је Црна Гора излаз на море добила тек 1878. на Берлинском конгресу.