Кредитна активност, а нарочито привреде, наставила је благо да пада и претходни мјесец.
Према кредитном извјештају Удружења банака Србије, на крају фебруара је укупан дуг за кредите фирми, предузетника и грађана био мањи за 0,2 одсто него мјесец дана раније.
Износили су око 3.313 милијарди динара, или око 28,3 милијарди евра. Претходних година је у просјеку годишње ова активност расла десетак одсто, лане око пет, па је прошломјесечни пад, заправо озбиљан заокрет. Из УБС сматрају да мјера за сузбијање инфлације очигледно даје резултате и додају да нема бојазни од заустављања рада привреде.
Позајмице привреде биле су мање за 0,4 процената него у првом мјесецу ове године и износиле око 1.813 милијарди динара. Дуг предузетника износио је око 69,2 милијарде динара, што је пад од 0,8 одсто. Што се тиче задуживања становништва, и даље лагано расте, па је овај дуг увећан за 0,2 одсто. Стигао је на 1.431 милијарду динара. Међу кредитима становништва потрошачки су смањени 0,3 одсто, колико и зајмови за рефинансирање, док су пољопривредни кредити увећани 0,4 одсто и стамбени 0,3 одсто.
Недавно је најављено ново подизање референтне каматне стопе Европске централне банке, што су многи аналитичари протумачили као растућу опасност од рецесије у европским земљама. Предсједница ЕЦБ Кристин Легард, изјавила је да је њена главна брига инфлација, али да није циљ да се разбије економија. Према ријечима Владана Васића, генералног секретара Удружења банака Србије, пад кредитне активности у Србији води ка стабилизацији инфлације, а не рецесији.
ДОЦЊА 2,7 ОДСТО
Када је ријеч о доцњи, њено учешће по основу банкарских кредита на крају фебруара износило је 2,7 процената. Док је удео проблематичних кредита које враћа становништво 2,3 одсто, правних лица 2,9 одсто, предузетници су у чак пет одсто случајева имало проблем са отплатом позајмица.
– Клијенти се понашају рационално, када расте цијена новца због рестриктивне монетарне политике, одричу се дијела потрошње и мање позајмица узимају – каже Васић. – Инфлација би у току ове године требало да крене низбрдо и да до краја буде између девет и 11 одсто, а да се до сљедеће године врати у предвиђене границе од три одсто, плус, минус, један и по процената. Затезање каиша очигледни даје резултате и у свијету и код нас. То треба схватити као лијек који се примјењује до оздрављења. Осим тога, лане смо имали и рекордан прилив директних страних инвестиција, велики извоз ИТ услуга, рекордну туристичку сезону и прилив дознака, што је све заједно резултовало да БДП буде изнад 2,5 одсто – нагласио је Васић.
Како је Васић рекао, према оцјени домаћих и страних стручњака на бизнис форуму на Копаонику, упркос неколико кризних година, због добре реакције државе и НБС, домаћа економија добро стоји и не пријети нам рецесија.
