За философију се каже да је „учитељица живота“, али су њене лекције често тако сложене и комплексне да су неразумљиве и конфузне, а томе кумује и утицај персоналне егзистенције, што је својеврстан апсурд, јер коријен ријечи „философија“ значи јасан, разумљив, каже проф. др Богољуб Шијаковић.
Он је даље дискусију наставио у правцу појашњавања појмова нормативност, завјет и нада и њихове узајамне повезаности. Норме су правно, морално или обичајно обавезујуће и имају снагу важења, што даље буди наду да ће завјет, односно обећање бити испуњено. То значи да норме обезбјеђују предвидљивост, тј.говоре нам шта можемо очекивати и чему се надати, казао је Шијаковић.
„Оно што нам се намеће као истина и смисао живота је ствар масовне индустријске производње, наша увјерења се поручују и производе од структура које хоће да владају како нашим осјећањима тако и нашим умом. Медијска производња бруталног насиља и баналне изопачености обликује публику која постаје патолошки равнодушна на зло и развија моралну индиферентност. У таквом друштву нормативност постаје апсурдна, лишена смисла. Све што је свето, завјет, нада, чини се профано, а оно што је скаредно постаје дио вредносног система“, наглашава Шијаковић и додаје да у таквом друштвеном контексту долази до разарања идентитета, личног, националног, религијског, моралног… Зато је снага важења норме света, закључује Шијаковић.
Предавање проф. др Богољуба Шијаковића организовала је Јавна установа „Захумље“ у оквиру мајског репертоара програма Никшићка културна сцена.
