Пише: проф. др Драган Копривица, редовни професор универзитета
Честитке Универзитету Црне Горе и ректору Божовићу:
Као редовни професор универзитета, који је скоро цио радни вијек провео на УЦГ, са радошћу се придружујем бројним честиткама са више адреса поводом пола ви јека постојања ове наше највеће високошколске институције, која је прошла трновит пут у свом сазријевању до статуса независног, аполитичног и мериторног носиоца високих знања и угледа наше државе.
Стога је основан закључак ректора УЦГ, проф. др Владимира Божовића, који је дао свој немјерљив допринос профилацији нашег савременог Универзитета, ослобођеног од политичких стега: ,,Овај јубилеј је позив свима, посебно нашим студентима, да раскину стеге, које друштво држе у застарјелим обрасцима, да својом енергијом и
креативношћу прокрче пут до развијеног и богатог друштва.”
Божовић је притом посебно поздравио оне који су градили и настављају традицију изузетности на УЦГ, и исказао очекивања да “најбоље тек предстоји”.
Импонује и важан детаљ да су почасно звање професор емеритус добила двојица угледних професора: проф. др Младен Улићевић и проф. др Шербо Растодер.
Илија Ћетковић са Института за биологију мора, како је и сам истакао, имао је то посебно задовољство што је докторирао управо на јубилеј УЦГ, а једна од најбољих студенткиња УЦГ, Хелена Перовић с Природно-математичког факултета, која је на мастер студијама у Белгији, апострофирала свој уложени труд и рад, уз лични циљ да: “увијек изазива себе и унапређује знање”.
На овај свијетли јубилеј промовисано је чак шеснаест доктора наука
са више универзитетских јединица: Драгана Баћовић, Невена Цупара, Илија
Ћетковић, Антона Ђокај, Милица Јовановић, Горана Јоветић, Тамара
Лабудовић, Лука Лазовић, Анђела Мијановић, Сунчица Рогић, Милица
Станишић-Вујачић, Огњенка Шаренац, Кристина Гвозденовић, Емир
Музуровић, Милена Петровић-Здравковић и Ана Радуловић.
Ректор УЦГ Божовић додијелио је и награде студентима УЦГ са највишим просјеком оцјена на факултетима: Хелени Перовић, Сари Милинковић, Магдалени Смоловић, Милици Дамјановић и Теодори Раичевић. Сви ови импресивни подаци на најљепши начин говоре о томе чиме се, између осталог, УЦГ данас може поносити пред Црном Гором и међународном стручном и научном јавношћу.
А о оној тамној пракси за вријеме бившег режима, о прогону политички неподобних на Универзитету, о политкомесарима, инсталираним у Управу, који су били залутали на универзитет – о томе неки други пут.
Данас је вријеме за афирмативну слику нашег државног Универзитета, који се одупро свим видовима политизације и окренуо себи, имајући сад заиста чиме да се подичи. И укаже на свој свијетли пут у стручну и научну будућност Црне Горе, као још једну сигурну залогу нашег пута у Европу и европске интеграције.
