
У градској каси за првих шест мјесеци слило се 57.683.139 еура што је за 2.938.139 еура више од планираног. У полугодишњем извјештају о стању градске касе, о којем ће се изјаснити одборници на сједници Скупштине Главног града 3. августа, дати су подаци како су се приходи сливали на нивоу шест мјесеци. Назначено је да су пренијета средства из претходне године 20.916.155 еура.
У јануару је Град зарадио 4.326.957, фебруару 4.965.979, марту 5.712.546, априлу 7.516.609, мају 6.529.209, а у јуну 7.715.681 еура. Дакле, највише се зарадило у априлу и јуну.
У информацији је наведено да ће морати да се ради ребаланс због промијењених Гранских колективних уговора и обрачуна коефицијената за плате.
За бруто зараде и остала лична примања запослених у органима управе, службама и јавним установама за шест мјесеци је усмјерено 7.561.901 еура. У јануару је за зараде потрошено 1. 085.698, фебруару 1.147.020, марту 1.279.553, априлу 1.321.668, мају 1. 370.954, а у јуну 1.357. 006 еура.
– Просјечна зарада запослених у Главном граду у периоду јануар-јун 2023. године износила је 829,87 еура – пише у документу.
Укупно остварени издаци, како пише у документу, за пола године износе 36.258.042 еура, а неки су значјно мањи.
– Текући издаци у 2023. години мањи су за 4,28 одсто у односу на план за 6 мјесеци 2023. године из разлога што су остварене уштеде у расходима за административни материјал, материјал за посебне намјене, службена путовања, комуникационе услуге, рента, текуће одржавање. Капитални издаци износе 11.181.503 еура. У структури укупних издатака највеће учешће имају капитални издаци 30,84 одсто, трансфери 25,56 одсто и бруте зараде и остала лична примања 20,85 одсто. Све текуће и кредитне обавезе Главни град је уредно измиривао – стоји у информацији.
Стање дуга Главног града на дан 30.06.2023. године износи 21.631.487 еура, а по датим гаранцијама привредним друштвима 3.858.937 еура, пише у документу.
Дат је предлог мјера које треба предузети како би се побољшала наплата свих прихода.
– Предузети све расположиве законске мјере у у правцу спречавања наступања застаре потраживања, што ће утицати на побољшање наплате сопствених прихода. Пратити реализацију издатака и усаглашавати их у односу на утврђене приоритете и према проценту остварења буџета. Вршити рационализацију свих видова текуће потрошње, уз приоритетно извршавање редовних буџетских обавеза, реализацију културног, спортског и социјалног програма. Обезбиједити предуслове за ефикасну реализацију планираних капиталних пројеката, реализовати планиране јавне набавке у правцу извршења развојног дијела буџета и свеукупног унапређења квалитета живота грађана – пише у документу.
У документу је назначено да су сопствени приходи остварени у износу од 20.560.610 еура.
– Најзначајнији сопствени приходи су накнада за комунално опремање грађевинског земљишта у износу од 7.285.715, прирез порезу на доходак физичких лица у износу од 5.220.883 и порез на непокретности у износу од 4.070.060 еура. Уступљени приходи остварени су у износу од 15.303.036 еура. Нижа реализација уступљених прихода је из разлога што се приход од пореза на доходак физичких лица током године не остварује истом динамиком, односно већа наплата овог прихода очекује се у другој половини године, таке да очекујемо да ће се овај приход остварити у планираном износу. Најзначајнији уступљени приходи су порез на доходак физичких лица реализован у износу од 12.460.922 и порез на промет непокретности реализован у износу од 2.235.611 еура –пише у документу.
Градској телевизији дали 866.000 еура
За шест мјесеци за остале трансфере је потрошено 6.564.931 еура. Од тога износа Општини Зета за финансирање текућих издатака дато је 649.780, док су трансфери буџету државе за реституцију који се доноси на обавезе из 2022. године износили 349.547 еура. Привредним привредним друштвима дато је 5.565.603 еура и то
Чистоћи 940.002, Зеленилу 679.999, Погребним услугама 90.000, Комуналним услугама 525.000, Водоводу 75.044, Агенцији за становање 375.000, Агенцији за изградњу и развој Подгорице 619.800, Спортским објектима 499.998, Агенцији за управљање заштићеним подручјима Главног града 75.000, Радио телевизији Подгорица 866.000, Путевима 509.716.