Чување тајне на дуже стазе није здраво.
Спектар информација које човјек чува од других може бити разноврстан: од ситне крађе у продавници када сте били дијете до везе за једну ноћ које се стидите.
Стручњаци су утврдили да постоји 36 области у којима најчешће имамо тајне, а свако од нас може да се пронађе у 12.
Неке тајне су изузетно штетне јер евоцирају стид, док неке могу да буду извор снаге. Одговор на питање зашто нешто скривамо омогућава нам да изађемо из круга опсесивног размишљања о тајни.
Тајновитост на дуже стазе може бити штетна и психолошки и физички, а како закључују психолози Мајкл Слепијан и Алекс Кох, не штети нам тајна него руминације или опсесивне негативне мисли о њој.Спектар информација које човјек чува од других може бити разноврстан: од ситне крађе у продавници када сте били дијете до везе за једну ноћ које се стидите.
Стручњаци су утврдили да постоји 36 области у којима најчешће имамо тајне, а свако од нас може да се пронађе у 12.
Неке тајне су изузетно штетне јер евоцирају стид, док неке могу да буду извор снаге. Одговор на питање зашто нешто скривамо омогућава нам да изађемо из круга опсесивног размишљања о тајни.
Тајновитост на дуже стазе може бити штетна и психолошки и физички, а како закључују психолози Мајкл Слепијан и Алекс Кох, не штети нам тајна него руминације или опсесивне негативне мисли о њој.
Које тајне чувамо?
Тајне које чувамо о себи не морају да буду екстремне. Неки људи ће задржати за себе своја политичка или религиозна убјеђења посебно ако вјерују да други у њиховом окружењу не дијеле исте вриједности.
Неки људи неће никада открити своју финансијску ситуацију било да имају много мање или много више него што други вјерују. Такође, сексуална оријентација често може да буде помно чувана лична тајна.
Неке тајне нам не штете јер се заиста никога и не тичу. Али неке могу да нас значајно оптерете и управо оне нам временом наносе штету.
Психолози Слепијан и Кох спровели су низ истраживања и открили су да тајне које људи чувају могу да се подијеле у неколико основних категорија: од невјерства преко незадовољства послом и романтичних жеља до трауматских искустава и необичних хобија. Највише нам штете тајне око којих развијамо опсесивне мисли.
Три димензије тајни
Истраживачи су идентификовали три димензије које сваку тајну поближе описују:
- Неморалност
Неке тајне се односе на понашања која се могу описати као неморална: повријеђивање друге особе, крађа и други облици кршења закона. Ову димензију немају тајне које се на примјер тичу необичних хобија, осјећања према послу или тајних амбиција. - Повезаност
Људи углавном детаље своје романтичне везе чувају за себе. Тајне које спадају у ову димензију су романтичне жеље, невјерства и сексуално понашање генерално. - Увиди
На послу често имамо прилике да чувамо тајне које су заправо повјерљиве информације. И јасно нам је зашто их не откривамо другима.
На основу тога којој димензији доминантно припадају истраживачи су закључили које тајне су за нас и најштетније тј. које изазивају највише опсесивних мисли. Важно је разумјети тајну.
Чување тајне највише штети ономе ко тајну чува и то зато што је извор руминације. Истраживачи предлажу да је за олакшавање од терета тајне најбоље пронаћи разлог за тајновитост. Када разумијемо зашто нешто не дијелимо са другима, престајемо да опсесивно размишљамо о томе.
На основу овог закључка психолози су развили једноставну вјежбу која помаже особи да своју тајну постави у одређени контекст и разумије разлог за скривање.
Учесници истраживања били су замољени да за сваку тајну коју чувају промисле о сљедеће три изјаве које се повезане са три димензије тајновитости.
Никоме не штетим ако ово остане тајна. (Неморалност)
Ова тајна штити некога. У то сам сигуран. (Повезаност)
Разумијем ову тајну и зашто је чувам. (Увид)
Испитаници који су прошли кроз ово испитивање пријавили су да су имали мање негативних мисли и да су се боље осјећали током цијеле недјеље, што говори у прилог томе да боље разумијевање разлога за тајновитост умањује штетно дјеловање тајне.
