ЈЕДАН од аргумената економиста да Србији не пријети рецесија, упркос “затезању” каиша и поскупљења кредита да би се зауставила инфлација, је уз све ставке и рекордни прилив страних дознака. Према подацима Народне банке Србије током претходне године, на основу дознака прилив је износио више од пет милијарди евра!
За чак 38 процената већа је количина новца коју су углавном наши људи из дијаспоре послали својој фамилији у Србији, у 2021. години, у односу на 12 мјесеци претходне године.
– По основу дознака прилив је лане износио 5.028,3 милиона евра, а 2021 године – 3.635 милиона евра – податак је Централне банке. – Када је ријеч о факторима раста дознака, има их више. Прво, дознаке иначе имају контрациклични карактер, што значи да у периодима криза, повећане глобалне неизвјесности и геополитичких тензија најчешће расту.
Како наши саговорници објашњавају, људи који живе у иностранству у таквим кризним околностима више помажу члановима својих породица који живе у Србији. Други разлог је, како објашњавају надлежни, што је раст инфлације у свим земљама током 2022. године довео до тога да су сви кључни макроекономски показатељи, па тако и дознаке, номинално повећани. На крају, додају, да на раст дознака утиче и повећан број држављана других земаља који заснивају своје боравиште у Србији.
– Када се погледају подаци за прва три тромјесечја 2022. године, највећи приливи дознака забележени су из Немачке – 27 одсто, Швајцарске – 14 процената, Аустрије – 11 процената, Француске – 6 одсто и САД 6 одсто – кажу у НБС. – То су земље из којих традиционално стиже највећи дио дознака у Србију, а процјењујемо да ће и за цјелу годину учешћа остати на сличном нивоу као и током прва три тромјесечја 2022. године.
Што се тиче валута у којима се остварују највећи приливи дознака, из Централне банке напомињу да један дио дознака долази у готовом новцу и да због тога није могуће прецизно дати податке о њиховој валутној структури, али се свакако највећи дио прилива односи на дознаке у еврима.
Према ранијим извјештајима, просјек суме коју су грађани добијали је око 300 евра, а није се много промијенило ни то одакле новац по правилу највише стиже.
Када је реч о прикупљању података, НБС користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда, према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и обухвата – дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима, резидентима из Србије.
СВАКОМ ДЕСЕТОМ СТИЖЕ
ПРЕМА послиједњој статистици, из иностранства новац добија 712.608 прималаца дознака, колико их је уписано у Јединствени регистар корисника дознака који води НБС. Осим прималаца забележено је и 272.634 патилаца дознака. Како у Централној банци кажу, евидентиран је и благи раст корисника у односу на претходну годину. Како у Србији има око 6,8 милиона становника, слиједи да готово сваки десети грађанин добија помоћ из иностранства.
