Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ одржан је данас у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици поводом 80 година од страдања великог народног збјега од од Везировог до Зиданог моста. Скуп је отворио Митрополит црногорско- приморски Јоаникије који је казао да треба да се одужимо онима којима је било одузето право на гроб и на помен.
Нагласио је да ће са скупа бити послато доста појединости о страдању свештенства Митрополије црногорско-приморске на чијем челу је био свештеномученик митрополит Јоаникије Липовац који је убијен по завршетку рата без суда и без пресуде и коме се не зна ни гроба ни мрамора, као ни свештеницима који су на овоме путу били уз њега. Њихово страдање је почело почетком рата 1941. године. а нарочито оног момента кад су комунисти почели да убијају најугледније људе који су могли имати утицај у народу а који се нису слагали са комунистичком идеологијом. Поједини су у јаме побацани, поједини убијени са леђа, и тако је почело ,,крваво коло“, подвукао је митрополит.
Митрополит Јоаникије додао је да су муке и несреће подијељеног народа већ током првих мјесеци рата биле толике жестине да је просто било немогуће схватити одакле толики порив за самоуништењем.
Проф.др Будимир Алексић потпредсједник Владе Црне Горе за образовање, науку и односе са вјерским заједницама говорио је на тему ,,Страдални пут од Везировог до Зиданог моста у дјелима српске књижевности”.
,,Страдање краљевске војске од Зиданов до Везировог моста било је страдање огронмих размјера. Преко 15 000 војника и око 7000 жена, дјеце и стараца кренули су на пут без повратка са Ћемовског поља на којем су их пратиле болести, патња и погибије. Српска књижевност је голготу краљевске војске и народа са овог простора достојно литерарно уобличила досежући често највише умјетничке домете”- казао је Алексић.
Историчар и публициста проф.др Срђа Трифковић казао је да утицај владе, оружане силе, обавјештајних служби и кључних доносилаца политичких одлука и медијског апарата Велике Британије на балканска збивања од 1941. до 1945. године био је у цјелини поразан по Југославију и све њене народе а првенствено Србе.
„О свему томе се у британској јавности скоро није ни говорило све до 80-их година прошлог вијека када је Николај Толстој објавио књигу а о њој на програму ББЦ-а за Југославију није поменута ни једна једина ријеч а било је упутно зашто његова књига није покривена у тој емисији. Одговор је једноставан – исти онај брозофилски апарат који је доносио одлуке о помоћи партизанима и изручењу четника, наставио да доминира британском јавном сценом“, казао је он.
Наиме, тврди он, по Толстоју непобитна је чињеница да је британска војска све људе испоручила Титовој Југославији која их је масовно ликвидирала без суда.
Протитоистичко опредјељење британских установа и појединаца довело је до интернационализације отклона према четницима као великосрбима, наводи Трифковић додајући да извори из мемоара Британаца говоре да је блаћење Михајловића било плод доказа који су слали Британци.
На скупу су говорили и др Срђан Цветковић, др Александар Стаматовић, свештеник др Велибор Џомић, др Миша Ђурковић, др Миодраг Чизмовић, Тадија Бошковић, мр Александар Вујовић и Радосав Војиновић док је модератор био свештеник Предраг Шћепановић.
Прије почетка Округлог стола у подгоричком Саборном храму служен је помен поводом 61. годишњице од упокојења Митрополита црногорско-приморског Арсенија (Брадваревића).
У 19 часова у крипти Саборног храма у Подгорици, у организацији Друштва за његовање традиционалног српског пјевања уз гусле „Свети Сава” из Подгорице, одржаће се и гусларско вече: „Компартијске јаме у Црној Гори – спјев Радована Бећировића Требјешког”.
Бесједу ће изговорити презвитер Лека Вујисић, док ће уз струне гусала пјевати: Радосав Рајо Војиновић, Максим Војводић, Витомир Арсенић, Жељко Вукчевић, Васо Ђондовић и Миладин Анђелић.
Наратор је Милош Брајковић, а модератор вечери је свештеник Предраг Шћепановић.
