У оквиру четвртог дана Међународног подгоричког сајма књига уприличена је промоција књиге „Црноцрвено“, глумца Рада Шербеџије која је привукла велико интересовање посјетилаца.
Шербеџија је на почетку промоције подсјетио да је ово његова друга књига коју се усудио штампати.
„Прва књига је Промјенљиви. То је била књига на коју ме наговорио да је штампам мој пријатељ Игор Мандић, с којим сам дуго година баш био од своје ране младости пријатељ. И он је знао да ја пишем. Писање сам у раној младости осјећао као своју највећу страст. Најприје ми је страст било читање, јер сам читао много. Промјенљиви је била књига у којој сам писао пјесме које су заправо највише о театру. То су била нека моја запажања која иду из моје концентрације као младог глумца о животу, о улогама, о суштини улоге, па су тако настале и неке доста добре пјесме као, на примјер, Камени гост о Дон Јуану коју сам писао кад сам играо Дон Јуана. Ја сам писао ту о једној чудној ствари испитујући откуд се у мени створила та могућност за тим лажним животом који се зове глума. Откуд у мени који сам био толико надарен ногометаш и овако и успјешан у свему чак и одличан ученик. Зато сама ја себе питао и онда писао о томе откуд та страст, то неко убијање, неко измишљање, глума и о томе сам писао,“ навео је Шербеџија.
Шербеџија је открио значење самог наслова књиге „Црноцрвено“.
„Наслов Црноцрвено је неки мој приватни дисидентизам и дисидентство према комунизму као таквом. Ја који сам волио Југославију и волио социјализам и данас сам социјалиста, увјерени љевичара, али сам на неки начин у себи, а и около себе примјећивао све оно што је што је било мало рогобатно против чега сам био. Тако да сам имао срећу рецимо да сам био глумац Живојина Павловића јер сам играо у пет његових филмова који су сви били дисидентски заправо и уопште сам се дружио с таквим људима у младости,“ навео је аутор.
Истакао је да је књига посвећена и његовој првој жени Иванки.
„Књига је интимно заправо посвећена мојој жени Иванки у којој сам бескрајно заљубљен био и остао али нажалост нам се брак распао, није битно чијом кривњом. Кад се љубав распадне онда нема кривца,“ додао је Шербеџија.
Истакао је да је 36 пјесмама заправо о његовом микрокосмосу
„Говоре о мојој жени која спава крај мене или сједи или одлази од мене, о мојој дјеци, о чаши која стоји на столу, ормару старом, о соби, о сновима, о тишини. Ту су и прозни записи о растанку, о змији која се провлачи кроз мене у обје моје књиге. Змија код мене представља казалишну и филмску умјетност, односно глуму како се то увукло у мене и разговор с њом, с умјетношћу, мој страх од ње, моја испитивања слободе, моја жеља да мене напусти та змија,“ навео је Шербеџија.
Присјећајући се своје младости, Шербеџија је говорио и о пријатељству са Божом Копривицом.
„Божо Копривица је био најбољи од свих футбалера с којима сам играо. А играо сам и са Аћимовићем, са Петковићем, са Зајецом, са Пером Мочибобом, са Вабецом. Играли смо мали и велики фудбал.Морам да изразим своје одушевљење са човјеком који се звао Божо Копривица. Али не само то што је играо најбоље фудбал од свих нас аматера, него то што је био толико частан, толико уман, храбар и талентован писац,“ казао је Шербеџија.
Шербеџија је одушевио бројну публику рецитујући своје пјесме, а посебној атмосфери допринијела је и виолинисткиња Верица Чуљковић која се придружила Шербеџији на бини и његово рецитовање пратила свирајући виолину.
Након промоције, Шербеџија је потписивао књиге својим многобројним обожаваоцима.
Фото: Медиа биро
