Уколико буду усвојене измене и допуне Закона о држављанству и још два закона, пут до српског пасоша могао би постати краћи за имигранте и тражиоце азила. Постоји забринутост да би то могло да угрози безвизни режим који Србија има са Европском унијом.
Пут до пасоша ускоро би могао да постане много лакши у Србији.
Влада Србије усвојила је и Народној скупштини предложила измене Закона о држављанству и још два закона, који би имигрантима и тражиоцима азила дали право на пријем у држављанство након годину дана боравка.
Србија сада за пријем у држављанство странаца који немају везу по пореклу са Србијом користи процедуру која је често примењивана у случајевима познатих глумаца или спортиста, а који су српски пасош добијали посебним указом.
“Отвара се пут да свако, ко жели, може кроз законодавни оквир да га добије на поједностављен начин и са минималним годинама боравка у Србији, што је далеко од устаљених пракси у Европској унији, али и у свету”, каже Јелена Илић, правница Београдског центра за људска права (БЦЉП), за ББЦ на српском.
“Једном додељено држављанство се не може одузети, а постоји бојазан да би овако баналан начин за његово добијање угрозило безвизни режим Србије са ЕУ”, додаје.
У Србију се од почетка рата у Украјини доселило више хиљада руских држављана, а МУП није одговорио на питање ББЦ-ја о томе колико их је од почетка рата ушло у земљу, напустило је или се привремено настанило.
Званични Београд одбија да се усклади са спољном политиком Европске уније (ЕУ) која између осталог подразумева увођење санкција Русији, због чега добија све лошије оцене у процесу придруживања Унији.
На питање ББЦ новинара о могућим изменама закона, из Европске комисије кажу да неће коментарисати “хипотетичке сценарије”.
“Усклађивање визне политике са политиком ЕУ је од суштинског значаја за функционисање безвизног режима [који Србија има са ЕУ]”, речено је у писаном одговору за ББЦ на српском.
Министарство за европске интеграције демантовало је да би безвизни режим могао бити угрожен.
Димитри Коченов, професор међународног права на Централноевропском универзитету у Будимпешти, предлог измена закона види као “позитиван” и “веома рационалан”.
“Значајно ће побољшати положај људи без држављанства, као и свих који су морали да побегну из сопствених земаља”, каже за ББЦ на српском.
Између краја марта и почетка маја, посланицима су предложене измене Закона о држављанству, Закона о странцима и Закона о запошљавању странаца, али још нису дошле на дневни ред скупштинских заседања.
Шта се мења за имигранте
Према речима стручњака, имигрант је неко ко у страној земљи живи за стално, и то ради својевољно.
Највећа измена Закона о држављанству предвиђа скраћивање периода који странац мора да проведе у Србији пре него што стекне право на пријем у држављанство.
Уместо досадашњих пет година привременог боравка, странци ће у земљи морати да проведи најмање 12 месеци, односно годину дана.
Привремени боравак је дозвола странцима да у Србији буду дуже од 90 дана због запослења, школовања или другог разлога.
По том основу, у Србији живи око 24.000 руских држављана, речено је из МУП-а за Јуроњуз у фебруару 2023. године.
Процењује се да је стварни број Руса који бораве у Србији неколико пута већи, али МУП није одговорио на питања ББЦ новинара о укупном броју руских држављана и њиховом статусу.
Међу њима је Ана Филатова, која се са породицом доселила из Москве у јулу прошле године.
“Радује ме помисао да бисмо могли да путујемо у Европску унију без визе и да имамо већа права у Србији”, каже ова психолошкиња, која је у Београду покренула приватни бизнис.
Осим најмање 12 месеци привременог боравка у Србији, странци ће морати да испуне још три услова:
да су завршили средње или више образовање у Србији, односно да су нострификовали дипломе страних школа и факултета;
да су запослени или самозапослени у компанији која има седиште у Србији;
да изјаве да Србију сматрају својом државом.
У Србији послује скоро 2.000 руских фирми и више од 5.000 Руса самосталних предузетника, што их чини највећом групом странаца, речено је из Агенције за привредне регистре (АПР) за ББЦ на српском.
Кина је на другом месту, а “у знатно мањем броју” следе Италија, Словенија, Хрватска, Немачка и Турска.
Шта се мења за тражиоце азила
Тражиоци азила су присиљени да правним путем затраже азилну заштиту, односно уточиште у другим земљама због неповољне ситуације у држави из које долазе.
Ако буду усвојене измене Закона о странцима и Закона о запошљавању странаца то ће, заједно са изменама Закона о држављанству, отворити пут и за тражиоце азила.
“Они до сада нису имали приступ држављанству”, каже Илић.
Један од њих је 46-годишњи Казахстанац Богдан, који ово име користи откад је из ислама прешао у православље.
Пре седам година, добио је добио азил, али никада и путну исправу за избеглице, какву нема нико људи којима је одобрен азил у Србији, јер не постоји образац на ком би се израдиле, о чему је ББЦ већ писао.
“Слободан сам, али живим као у кавезу зато што не могу да путујем – јако бих волео да добијем држављанство”, каже Богдан на течном српском.
Илић додаје да ће, уколико измене буду усвојене, тражиоци азила након три године од добијања уточишта моћи да се пријаве за стално настањење.
Како појашњава, “стално настањење ће се одобрити странцу који је у Србији боравио непрекидно дуже од три године по основу одобреног права на азил”.
“Треба поздравити и то да је законодавац новим нацртом предвидео да ова група људи не мора да испуни све услове што се тиче подношења документације за стално настањење, имајући у виду да због бежања од рата или сукоба често нису у могућности да контактирају своје земље порекла и прибаве документа”, каже Илић.
Истиче и да је то пракса и у “многим земљама ЕУ”.
Шта је спорно
Из Европске комисије подсећају да су претходно “препоручили партнерима са Западног Балкана да укину, као и да се уздрже увођења златних пасоша”, односно економског држављанства.
“То представља ризик за јавну политику и безбедност ЕУ”, наводи се у писаном одговору за ББЦ на српском.
Уз притисак Брисела, Црна Гора је 2022. године укинула економска држављанства, уведена 2019. године за улагања од 250.000 евра на северу земље, односно 450.000 евра на приморју.
Како додају, економска држављанства “омогућавају држављанима трећих земаља којима је потребна виза да лако добију држављанство земље, чијим држављанима не треба виза за ЕУ”.
“То им омогућава да заобиђу шенген и добију трајни безвизни приступ ЕУ”, наводи се у одговору Европске комисије.
Шта је економско држављанство?
Економски пасоши су начин на који поједине државе привлаче стране инвестиције.
Свака држава има право да Законом о држављанству пропише износе инвестиција, на основу којих странац има право да захтева држављанство.
На пример, купци непокретности чија вредност прелази прописану суму или људи који у банкама ороче одређену количину новца, тако постају кандидати за држављанство.
Подсећају да су прошле године затражили од држава-чланица да укину постојеће шеме пријема инвеститора у држављанство.
“Малта и Кипар су две земље-чланице ЕУ, које су се у протеклим годинама нашле на мети озбиљних критика због оваквих шема”, каже професор Коченов.
Како појашњава, “у овим земљама, било је могуће пријавити се за економско држављанство без да живите у земљи”.
“Европска комисија је тада инсистирала на увођењу услова да странац мора да докаже још неку везу са земљом.
“Препоручили су увођење услова од најмање 12 месеци сталног настањења”, додаје Коченов.
Иако је тај период сталног настањења предвиђен изменама и допунама Закона о држављанству, српски предлог не поставља инвестиције као услов за пријем у држављанство.
Уколико измене буду усвојене, Илић каже да “ниједна држава у Европи неће имати овако банализоване рокове за добијање држављанства за избеглице”.
“Због тога, могуће је да ће се избеглице лакше одлучивати да се пријаве за азил, што до сада није било нарочито популарно”.
У 2022. години, поднето је 320 захтева за азил, а заштиту је добило је 30 људи, наводи се у извештају Београдског центра за људска права.
Илић оцењује да би “Србија могла да постане атрактивнија за људе из источних земљама, као станица на путу ка ЕУ”.
Министарство за европске интеграције демантовало је да је безвизни режим Србије са ЕУ угрожен.
“Србија је, као кандидат за чланство у ЕУ, у свакодневном контакту са представницима ЕУ и њеним телима, али упозорења да је безвизни режим угрожен, због било ког, посебно закона који је предлог, нема и не може га ни бити”, навели су у писаном одговору за Радио Слободна Европа.
За сада није познато када ће се у Народној скупштини расправљати о Закону о држављанству, као ни о два повезана закона.
Крајем 2022, Србија је увела визе за држављане Туниса и Бурундија, што су европски званичници поздравили.
То се догодило након што је Брисел затражио од Београда да усклади визну политику са ЕУ, јер су хиљаде људи из ове две земље и Индије без виза стизали до Србије, одакле су кријумчарским каналима настављали пут ка ЕУ.
