Социолог Далибор Петровић, директор дигиталног садржаја УМ Даниел Букумировић и Стефан Папић – „брат_пелин“, дигитални креатор говорили су у емисији Да разумемо о друштвеној мрежи ТикТок и њеном све већем утицају и расту.
Папић мисли да су све иницијативе за забрану ТикТока „чисто политичке“.
„ТикТок је кинеска компанија, због прикупљених података које има о корисницима, мислим да је то искључиво политичка ствар. ТикТок, као ниједна мрежа, није безазлен. Баш јер свака мрежа прикупља много података о корисницима није безазлен, али је у фокусу, јер је тренутно мислим најпопуларнија мрежа. Због алгоритма који буквално омогућава сваком кориснику да постане виралан, без обзира на садржај“, каже он.
Објашњава и како функционише тај алгоритам.
„Кад направите налог, он ће свесно гурати један од ваших првих видеа, пласираће га у етар и трудиће се да он постане виралан, јер ће онда креатотр умислити да је довољно вредан да настави да ствара. Идеја је да корисници и креатори проводе што више времена на ТикТоку“, каже он.
Истиче да ТикТок „омогућава свакоме да постане звезда“.
„Већина садржаја, не могу да кажем да је сав садржај баналан, али већина јесте, ТикТок не гледа квалитет садржаја“, каже.
Петровић такође помиње алгоритам.
„Морамо да разумемо зашто је ТикТок другачији од Фејсбука, Јутјуба, Инстаграма, ради се о садржајима који се вама препоручују. Некада се формирало тако што се претпостављало да ћете гледати оно што гледају ваши пријатељи, онда су почели да укључују и ваше интересе, али сте били део унапред дефинисаног круга. ТикТок је потпуно тај модел разбио, увео само алгоритам, вештачку интелгинецију као нешто што ће одредити оно што ћемо ми данас гледати“, каже он.
Садржаји су, додаје, адиктивни.
„Јесу доминантно банални, али су онакви какве публика тражи, јер идеја апликације је да нас што дуже задржи“, каже.
Истиче да је публика млада.
„Већински корисници су млади, ово је дигитална генерација, практично су рођенои у технологији, њима су класичне мреже постале досадне, с друге стране велики број њихових пријатеља је био ту негде укључен, могао да их надзире, ТикТок их је издвојио од надзора, омогућио да буду анонимни“, каже он.
Букумировић истиче да „наша интересовања креирају садржај“.
„Садржај је баналан колико је свет данас баналан. Садржај креирају корисници. Медија није било на ТикТоку. ТикТок пре три година и данас су драматично другачије платформе, пре свега јер су се медији укључили у ТикТок“, каже он.
Како је рекао, људи су и пре 20, 30 година „пренковали људе“.
„Звали телефоном, то није ништа друго него пренковање данашње које је дигитално, а такве садржаје раније није имао ко да сними и постави“, каже он.
Додаје да „банални садржај постоји на ТикТоку, али далеко од тога да је једини“.
„Десио се рат у Украјини, јако је утицао на ТикТок, војници раде лајвове из ровова. Суштина је да ти покаже оно што желиш да видиш. На основу твог понашања на ТикТоку, не само на ТикТоку, то је тај страх, што скупља много података о нама на другим мрежама, Гуглу…“, каже он.
Петровић истиче да „треба да се плашимо ТикТока колико треба да се плашимо и свих других мрежа“.
Букумировић каже да ТикТок у Кини деца до 14 година могу да користе 40 минута дневно.
„Тамо су цвеће, све розе, лепо, куце, маце, бебе, суштина ТикТока у Кини, а има 600 милиона корисника. У остатку света повезан је често са много насилног садржаја, који не креира Кина, креирају га корисници, само је питање шта ће избацити, од алгоритма“, каже.
Папић објашњава своју тврдњу да ТикТок не гледа квалитет садржаја.
„Ја кад објавим снимак у 10х ујутру, сачекам 5,6 минута да прође, да видим да ли сам ухватио виралан моменат, ако нисам, обришем га, објавим у 17х, и тај снимак има потпуно другу статистику, јер сам ухватио моменат виралности. Одређен број људи који кликћу схаре, лике, субсцрибе, то је пример небитности квалитета садржаја, битно је погодити тајминг тог алгоритма и то је то“, каже он.
Како је рекао, „довољно је да имате само одређен број пратилаца и имате огроман утицај“.
„И млади и стари се угледају на нас који имамо одређен број пратилаца и желе да постану као ми. То није прича као са филмовима раније, када смо сви хтели да будемо Бред Пит, Џорџ Клуни, јер знамо да немамо довољно добру екипу да снимимо филм, али то сад није случај, сада људи могу да кажу ‘ово и ја могу да снимим’. Опет је све условљено највише тајминогм. Далеко неквалитетнији садржај многи од нас могу да погурају да постане виралан. Ја на пример пошаљем неки лош садржај некоме и напишем ‘гледај ову глупост’, али се не гледа шта сам написао, гледа се што сам га погледао, проследио… Ми га промовишемо и кад се ‘изругујемо’ садржају, јер није битан квалитет, него бројке“, објашњава.
Букумировић каже да ТикТок највише утиче на младе.
„Генерацију Зед, до 25,25 година, то ће бити највећа генерација ускоро на планети и они ће ускоро владати светом и постати инфуленсери у реалном животу, није небитно то што на њих сад неко може да утиче на ТикТоку. Деца од 13,14 фодина су сазнавала да је рат у Украјини почео на ТикТоку, јер они не пале телевизор, не укључују радио, њих интернет странице не занимају, ТикТок је према последњим истраживањима, основни извор информисања за 40 одсто генерације З. Добро је да су се медији појавили на ТикТоку“, сматра Букумировић.
Петровић додаје да „не можемо очекивати да ће се они информисати на униформни начин“.
„Могу добијати фрагменте вести прилагођене њима“, каже.
Букумировић каже да ТикТок овако изгледа јер га је обликовала публика.
„Пажња је врло кратка, а јако добро прилагодио, генерацији и свету у ком живимо. Највећи део садржаја је једноставан. Један од разлога успеха је језик којим се обраћају, језиком своје генерације“, каже он.
Петровић каже да као социолог мора да користи ТикТок.
„Показује ниво адиктивности који је фасцинантан. Када кренете да листате те клипчиће, јако је тешко склонити се од тога. Често је замена за неку безвезну серију, за неко време које вам је потребно да нисте рефлексивни, ангажовани… Е сад је питање како то изгледа кроз перспективу младог човека. То је проблем да ли се могу подсвесно одређени садржаји пласирати“, каже.
Каже да је то младима данас оно што су раније била школска дворишта, па кафићи, клубови.
„То је поље за шалу, забаву, али и за сајбер булинг. То је опет нешто што постоји на свим платформама“, каже.
Букумировић каже да је брз раст забринуо људе у западном свету.
„АКо кинеска компаније има податке од 150 милиона грађана САД. Вероватно и с праовм, иако не постоји ниједан доказ да је кинеска влада икад дошла у посед тих података, све је на нивоу претпоставке“, каже.
Петровић каже да живимо у времену брзине.
„Време је новац, то кореспондира са све суженијом пажњом младих. Имате дијагнозе поремећаја пажње у Америци, раст од 300 одсто у последњих 20 година. То говори да се ти млади људи мењају, њихова пажња је смањена. То је повезан зли круг, све су нервознији, а онда ови алгоритми то све више користе“, каже он.
Папић се слаже да је пажња доста опала.
„ТикТок је у последњих годину дана продужио моменат где ми креатори можемо да објавимо снимак који траје 10 минута, пре тога је било 3, а пре тога можда чак и минут. Сад ТикТок има већ превелики број креатора и да му се може да продужи дужину снимака. Али, кратки и једноставан садржај најбоље пролази и најбоље ће пролазити. Свако од људи којима је послат тај кратки снимак ће да одгледати до краја, а то се заправо и мери“, каже Папић.
Истиче да у Србији није могућа зарада директно од прегледа на ТикТоку.
„Могућа је кад се ради о лајвовима, онда гледаоци могу да донирају неке стикере, оно што је ТикТок понудио као опцију, једино је тај начин финансирања могућ тренутно“, каже.
Додаје да су сада инфлуенсери ти који имају моћ над масом.
Букумировић каже да је на ТикТоку прошле године потрошено 11 милијарди долара.
„Огроман раст, ове године се очекује још више. Инфлуенсери су ти који могу много боље да продају неки производ него реклама“, каже он.
