
Традиционална Светосавска академија одржана је 29. јануар у Никшићком позоришту у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Црквене општине Никшић и Општине никшић .
Свечаност у славу првог архиепископа и просветитеља српског благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије а између остали су присуствовали предсједници Општине и СО Никшић, Марко Ковачевић и Немања Вуковић свештенство и бројни житељи Никшића.
Сабранима се обратио предсједник општине Марко Ковачевић
Светосавску бесједи изговорио је пјесник Радинко Крулановић, директор Никшићког позоришта. Слово о Светом Сави насловио је са „Исповједање Светим Савом“.
„У трећој књизи о царевима имамо задивљујућу причу пророку Илији и његовом сусрету са Богом. Књига каже: И би вјетар велики и јак, који брда разваљиваше и стијене разламаше, али Господ не би у вјетру. После вјетра дође земљотрес, али Господ не бјеше у земљотресу, а после земљотреса дође огањ али Господ не бјеше у огњу. После огња дође глас тихи и танани, у њему бјеше Господ.
„Наш српски народ је кроз историју највише пјевао о Марку Краљевићу, а нјавише имао поука и прича о Светом Сави. Он је у нашем народу присутан као да је отргнут од Јеванђеља. Његова христоликост се назире кроз личносну перспективу. Он је узор на који се угледамо и у којем се огледамо. С тога и не чуди мноштво прича о њему кроз које нас је чувао и очувао. Али да је само тако, он не би био довољно жив. Ми живимо у његовом лику, живом лику и пјесми која се не да завршити“.
Свети Сава је, запазио је он, зачетник и наше књижевне мисли, предан учењу, вјери и поезији оној исконској и истинској.
У програму академије, који је водила Биљана Ђуровић, учествовали су: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Англине, којима руководе професорице Ленка Дурутовић и Ана Бојић, гуслар Исак Симићевић, етно појац Тијана Вучетић, фрулаш Радован Сукновић, група Видовдански пој и оркестар Богића Кецојевића.