У наредних шест месеци, Светска здравствена организација ће подржати успостављање пилот пројекта за унапређење примарне здравствене заштите у Србији, са фокусом на улагања у људске ресурсе потребне за пружање проширених услуга, заједно са радикалним заокретом у превенцији и лечењу незаразних болести, укључујући рак, као и са побољшаним приступом програмима менталног здравља, чиме се становништву омогућавају приступачније здравствене услуге, ближе њиховим домовима.
То је део договора ове организације са нашим Министарством здравља, а како је најављено приликом посете министарке здравља проф. др Данице Грујичић, која борави у Данској у посети Регионалној канцеларији СЗО за Европу, они ће такође радити са властима Србије на аспектима управљања здравственим информационим системима и приступу здравству кроз електронски систем, као и на пружању континуиране подршке јачању капацитета Националног регулаторног тела за анализу вакцина, лекова, залиха крви и крвних производа како би се Србија боље припремила за потпуни трансфер знања и технологија за мРНА вакцине, уз производњу безбедних лекова и других производа у складу са највишим међународним стандардима.
Министарка је имала и састанак са регионалним директором СЗО за Европу, др Хансом Хенријем П. Клугеом, коме је присуствовао и др Фабио Скано, специјални изасланик регионалног директора СЗО за Западни Балкан.
Кључно питање је било боље дефинисање обима будуће сарадње на интегрисаном моделу примарне здравствене заштите (ПЗЗ) за Србију, што подразумева низ здравствених услуга укључујући заштиту менталног здравља, као и већи фокус на сузбијању незаразних болести као што су болести повезане са употребом дувана.
„Србија је поносна на своја достигнућа у последњих десет година када је у питању инфраструктура и изградња нових здравствених установа, али сада је време да се фокусирамо на организацију и унапређење здравствене заштите, посебно на примарну здравствену заштиту”, рекла је министарка Грујичић.
Узевши у обзир лекције научене током пандемије ковида 19, jош једно приоритетно питање односило се на даље јачање отпорности здравственог система Србије како би се боље припремио да одговори на све будуће ванредне ситуације, што ће канцеларије СЗО и УНДП у Србији подржати средствима из фондова Европске уније.
„Регионална канцеларија СЗО за Европу похвалила је Србију што је прихватила оно што ја називам приступом јавном здрављу на два колосека: боља припрема за све захтевније ванредне ситуације за које знамо да предстоје у овом добу перманенте кризе, док се истовремено трудимо да здравствени систем и даље може свима да пружа основне, свакодневне здравствене услуге”, рекао је др Клуге.
Србија, једна од 53 државе чланице европског региона СЗО, изразила је заинтересованост за активнијим укључивањем у управљање Светском здравственом организацијом кроз своју улогу у кључним управљачким телима СЗО-a.
