Црногорска Влада мора да покаже посвећеност путу смањења дуга, саопштили су из Свјетске банке (СБ) и додали да су политичка нестабилност и сложеност главни домаћи ризици.
“Озбиљност изазова, међутим, захтијева снажну политичку посвећеност и акције за ублажавање ових ризика”, наводи се у редовном економском извјештају СБ за Западни Балкан, који је објављен крајем прошлог мјесеца.
У том документу, у посебном одјељку за Црну Гору, констатовано је да неповољни глобални економски изгледи и висока домаћа неизвјесност оптерећују иначе позитивне изгледе Црне Горе.
“Током 2023–2025 предвиђа се да ће раст у просјеку износити 3,1 одсто, јер раст приватне потрошње успорава, док се очекује да ће инвестиције дати маргинално позитиван допринос расту”, наводи се у документу.
Туризам ће вјероватно наставити да се опоравља у овој години, како би достигао ниво из 2019, иако погоршање изгледа за раст у Европској унији (ЕУ) и регији може имати негативан учинак како на туризам, тако и на шире изгледе раста.
Предвиђа се да ће се инфлација успорити на 7,9 одсто у овој години и четири одсто у наредној. Иако више цијене енергије несразмјерно утичу на сиромашне, оне такође подржавају извоз електричне енергије Црне Горе, подржане повећањем производних капацитета у средњем року.
“Предвиђа се да ће ови фактори, заједно са извозом туристичких и транспортних услуга и солидним дознакама, подржати скромно смањење дефицита текућег рачуна на 11,1 одсто бруто домаћег производа (БДП) до 2025. године”, сматрају у СБ.
Иако се очекује смањење фискалног дефицита у средњем року, остаће повишен.
С обзиром на веће издатке на зараде и социјалну и капиталну потрошњу, фискални дефицит ће остати висок на 4,9 одсто БДП-а у овој години, прије него што се постепено смањи на 4,2 одсто у наредној, осим ако се не предузму додатне мјере на приходној и/или расходној страни, као што су недавна повећања акциза.
Као резултат тога, како процјењују у СБ, очекује се да ће јавни дуг остати висок на око 70 осто БДП-а током 2023-2025.
“Имајући у виду заоштравање глобалних финансијских услова, значајне финансијске потребе Црне Горе од око десет одсто БДП-а у овој години и потребу да отплати три велике еурообвезнице које доспијевају у периоду од 2025. до 2029. године, почевши од еурообвезнице од 500 милиона еура 2025, Влада мора да покаже посвећеност путу смањења дуга”, поручили су из СБ.
Ово захтијева пажљиво одмјеравање трошкова и користи сваке нове политике потрошње и координацију активности за повећање пореске дисциплине, проширење пореске основице и смањење сиве економије.
Изгледе, како су саопштили из СБ, замагљују вишеструки негативни ризици.
“Високе геополитичке неизвјесности које произилазе из руске инвазије на Украјину и глобалне инфлације могу ослабити изгледе за раст главних трговинских партнера Црне Горе. Премије ризика расту за већину зајмопримаца, а апетит за апсорпцијом кредитног ризика се смањује. Ови услови могу довести до већих потешкоћа у мобилизацији великих количина капитала по повољним условима, посебно ако фискални циљеви нијесу учвршћени фискалном опрезношћу”, закључује се у документу.
