Према подацима Института за јавно здравље Црне Горе, у нашој држави највише људи умире од кардиоваскуларних болести. Узимајући у обзир посљедње доступне податке за период од десет година, кардиоваскуларне болести су узрок за 33,1% – 45,3% свих регистрованих смртних случајва годишње.
Како је саопштено из ИЈЗЦГ Кардиоваскуларне болести су најчешћи узрок смрти у свијету.
Болести узроковане повишеним крвним притиском, са удјелом од око 40% од свих умрлих од кардиоваскуларних болести, заузимају прво мјесто. Исхемијске болести срца са удјелом од 25% налазе се на другом мјесту. Кардиоваскуларне болести подједнако погађају и мушкарце и жене. Од појединачних дијагноза значајан проценат припада кардиомиопатијама и срчаном застоју, а међу водећим појединачним узроцима смрти код оба пола налазе се и хронична исхемијска болест срца, инфаркт миокарда, инфаркт мозга и есенцијална хипертензија”, навели су из ИЈЗЦГ.
Како су рекли, годишње од ове болести умре око 20 милиона људи.
,,Једна трећина умрлих од кардиоваскуларних болести била је млађа од 70 година. Срчани и мождани удар су одговорни за 85% умрлих од кардиоваскуларних болести. Више од 75% умрлих људи од кардиоваскуларних болести је живјело у ниско и средње развијеним земљама. Од 2000. године, 29. септембар се обиљежава као Свјетски дан срца у циљу подизања свијесноси о значају успјешнијег спрјечавања оболијевања и смањивања пријевременог умирања од болести срца и крвних судова”, појашњавају из ИЈЗЦГ.
Ризик од оболијевања од кардиоваскуларних болести везан је за комбинацију фактора ризика и укључује висок крвни притисак, нездраву исхрану, висок холестерол, дијабетес, загађење ваздуха, гојазност, употребу дувана, болести бубрега, физичку неактивност, штетну употребу алкохола и стрес.
“Позитивна породична анамнеза за кардиоваскуларне болести, друштвено поријекло, пол и старост заједно са претходно набројаним факторима ризика утичу на ризик од оболијевања од кардиоваскуларних болести. Контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност) може се спријечити 80% пријевремених смрти од кардиоваскуларних болести. Здрава исхрана, живот без дуванског дима, адекватна физичка активност и „познавање својих бројева“ (висина крвног притиска, ниво холестерола и глукозе у крви) су главни елементи превенције кардиоваскуларних болести”, закључили су у саопштењу.
