У Црној Гори није развијен ефикасан систем у борби против полицијске тортуре, па је неопходно пооштравање казнене политике, оцијенили су у НВО Грађанска алијанса, а поводом Међународног дана борбе против полицијске бруталности. Да још нијесмо стекли нулту толеранцију када је у питању полицијска бруталност, оцјењује омбудсман Синиша Бјековић за ТВЦГ.
Полицијски службеник дужан је да поштује достојанство, углед и част сваког лица према којем примјењује овлашћења. То стоји у кодеску полицијске етике, а у пракси се догодио напад на Мија Мартиновића, те недавни инцидент на граничном прелазу.
Баш овакви случајеви намећу питање како дочекујемо међународни дан борбе против полицијске бруталности.
„И сами сте свједоци да ових дана још увијек имамо инциденталне појаве у којима се између осталог говори о полицијској бруталности, имајићи у виду да један број тих случајева тече, а да смо друге окончали. Морам да кажем да још увијек нијесмо стекли чини ми се ту нулту толеранцију када је у питању полицијска бруталност“, истиче Бјековић.
Милан Радовић програмски директор Грађанске алијансе каже да имамо доста проблема како институционалних тако и у самом конректном понашању једног значајног броја полицијских службеника који нијесу оспособљени да одреагују на провокације.
„Видјели смо шта се десило на граници, видјели смо сад и посљедњи примјер на Жабљаку“, каже Радовић.
С друге стране, јасно је да скоро нико од полицијских службеника не злоставља грађане из чисте досаде, али баш зато треба указати на она својства која су, ваљда, морали имати при запошљавању.
„Свако занимање, па и занимање полицајца подразумијева извјесне одговорности и специјална посебна психофизичка својства. Ви кад улазите у тај свијет онда добро знате шта можете и шта не можете, ако је другима дозвољено или ако други имају негдје у себи ту дозу дрскости да употријебе или злоупотријебе насилни начин комуникације, службеницима Управе полиције то није дозвољено и то треба да схвате у сваком тренутку“, истиче Бјековић.
У супротном, на сцену ступају тужилаштво и суд од чијих потеза и пресуда зависи порука која ће стићи до осталих. Међутим.
„Видимо да истраге нијесу биле ефикасне, да у великом броју случајева није утврђен идентитет полицијских службеника који су вршили злостављање, а да у оним случајевима гдје је дошло до каквих таквих истрага, да су оне водиле итекако благој санкцији. Све то кад се погледа таква политика не води одвраћању полицијских службеника од злостављања“, каже Радовић.
Он додаје да таква политика даје врло ружну слику о Црној Гори.
„Имамо и комитет против тортуре који годинама указује на све ове проблеме и пропусте и тај неки међународни углед Црне Горе у овом контексту је итекако нарушен и то траје више од деценију“, наглашава Радовић.
А поред међународног, битан је и углед који се ужива у Црној Гори, па би поред солидарности, неки полицијски службеници ваљало да обрате пажњу и на институцију коју представљају, независно од тога да ли су на дужности или не.