У организацији Министарства здравља и Свјетске здравствене организације одржан је експертски састанак са тематским фокусом на заштиту од пасивног пушења и регулисање употребе електронских цигарета у земљама западног Балкана.
Како је истакнуто, у Црној Гори (37 одсто), дуван се конзумира чешће него у региону Европе (25.3 одсто).
“На годишњем нивоу у Црној Гори, дуван однесе више од 2.000 живота и то у 50 одсто случајева ради се о пријевременом морталитету – дакле смрт наступа прије 70 године живота. Сваки изгубљени живот је трагедија, а посебно када се смртни исход могао спријечити”, наводи се.
Конзумирање овог законом дозвољеног производа, који убија 50 одсто својих корисника када га користе сходно упутству произвођаца, урушава социјални и економски развој Црне Горе са процијењеним економским губицима од 307 милиона или 7.3 одсто ГДП-а.
Из СЗО истичу да посебно забрињава што дуван агресивно и убрзано и све више пенетрира у популацију дјеце и адолесцената узраста 13-15 година.
“Употреба дувана је један од најважнијих фактора ризика за настанак кардиоваскуларних, респираторних, малигних обољења и многих других хроничних болести. Тренутна ситуација у погледу употребе дуванских производа у Црној Гори и негативног утицаја на здравље људи, друштво и животну средину захтијева примјену снажних корективних мјера. Потрошња дувана међу одраслима и младима у Црној Гори је забрињавајуће висока”, казала је Ивана Живковић, генерална директорка директората за јавно здравље у Министарству здравља.
Влада је у свом плану за 2023 годину уврстила израду стратешког документа “Програм контроле употребе дуванских производа у Црној Гори 2023-2025”.
“Сви сектори Владе, али и комплетно становништво, морају препознати да је штета коју дуван наноси друштву, животној средини и здрављу, далеко значајнија од економске користи од дувана, или дувана као нечега што је укоријењено у култури једног друштва. Сви грађани имају право да удишу чист ваздух без дуванског дима. Сви грађани морају да мијењају своје понашање, како би се овај циљ остварио. Стога су планиране активности за остварење циљева стратешког документа усмјерене на побољшање здравља становништва смањењем броја пушача, што за последицу има и позитиван утицај на животну околину, смањење емисије дима и отпадака проузрокованих употребом дуванских производа. За наредни период најзначајнија активност је рад на изради предлога за измјене/допуне Закона о ограничавању употребе дуванских производа“, истакла је Живковић.
Мина Брајовић, шефица канцеларије Свјетске здравствене организације у Црној Гори, истакла је да је, према СЗО подацима, на глобалном нивоу преваленца пушења у популацији старијој од 15 година смањена јса 22.7 на 17.5 одсто.
“Нажалост, земље западног Баљана и даље биљеже висок ниво учесталости пушења, изнад просјека у свијту, у распону од 22.4 до 39.8 одсто”, казала је Брајовић.
Оно што једнако забрињава, према њеним ријечима, јесте учесталост пушења у популацији дјеце животне доби 13-15 година и то распону од 15.3 – 24.4 одсто, док 5.5 – 11 одсто њих користи електронске цигарете које дуванска индустрија агресивно рекламира као наводно безбједније производе.
Према њеним ријечима, превенција коришћења нових дуванских производа изискује прије свега политичку посвећеност, али и законска решења у складу са ратификованом Конвенцијом о употреби дувана и њихову досљедну примјену.
Брајовић је истакла да интегрисање нових дуванских производа у концепт контроле дуванских производа нема алтернативу.
“Нови дувански производи требају бити обухваћени постојећим, свеобухватним мјерама укључујући опорезивање, обиљежавање, забрану коришћења у затвореном простору, забрану рекламирања и сл у функцији контроле понуде и тражње, а у духу Оквирне конвенције и препорука Конференције земаља чланица за спровођење Оквирне конвенције“, истиче Брајовић..
Састанак је окупио 35 представника земаља западног Балкана, уз представнике Регионалне канцеларије СЗО за Европу.
Посебна пажња посевећена је статусу имплементације мјера и законских решења за контролу употребе дувана укључујући нове дуванске производе, као и потреби оснаживања регионалне сарадње у функцији пружања снажног одговора на епидемију пушења.
