
Са сједнице Владе (фото: gov.me)
Улагања у инфраструктуру од 1,6 милијарди еура, смањење јавног дуга на 61,3 % БДП-а у 2026. години економски раст од око три одсто неке су од пројекција које се наводе у Смјерницама макроекономске и фискалне политике од 2023 – 2026. године, који је Влада јуче усвојила.
Да би планови из документа били оствариви, како поручују из Владе, у наредном периоду је потребно имплементирати додатне мјере фискалне консолидације, као и оптимизовати јавну потрошњу, како би се обезбиједила одрживост јавних финасија у дугом року.
У документу, који је основа за припрему буџета за наредну годину, истиче се да је стратешки циљ економске политике Црне Горе остварење паметног, одрживог и инклузивног економског раста који ће допринијети унапријеђењу квалитета живота свих њених грађана.
“У дијелу пореске политке у периоду 2023 – 2026. године акценат ће бити на мјерама за сузбијање сиве економије, ширењу пореског обухвата, имплементацији усвојених и измјени постојећих законских рјешења, спровођењу структурних реформи, јачању институционалног оквира и унапређењу фукционисања пореског система, чиме се утиче на пројекције нивоа прихода и унапређење пореске политике у средњем року”, саопштила је Влада.
С тим у вези, пројектују да ће од 2023. до 2026. реални економски раст бити на нивоу од просјечно преко три одсто.
Планирано је и стално смањење дефицита јавних финансија са планираних 7,2 % у 2023. на 3,4% БДП-а у 2026. години.
Стратегијом су планирана и улагање у финансирање инфраструктурних пројеката од око 1,6 милијарде еура до 2026. године;
Поред тога предвиђено је и обезбјеђивање стабилног падајућег тренда јавног дуга са планираних 68,5 % БДП-а у 2023. на 61,3 % БДП-а у 2026. години.
“Снажан опоравак у туризму, динамична приватна потрошња у земљи и велики прилив страних директних инвестиција, омогућили су очување макрофинансијске стабилности у 2022. години и постизање снажног привредног раста. Бројни макроекономски параметри биљеже до сада најбоље резултате”, наводи се у Стратегији.
Црногорска економија је, како се наводи, у прошлој години расла брже од регионалног просјека, при чему је номинална вриједност бруто домаћег производа достигла рекордни износ.
“Економски раст у 2022. години, према прелиминарним подацима, је износио снажних 6,1 %, при чему је у другом кварталу забиљежен званично највећи привредни раст у Европи”, наводи се документу.
Изгледи раста црногорске економије у средњем року оцијењени су повољним.
“Очекује се стабилизација макроекономских параметара, након неколико година великих флуктуација, при чему ће раст економије успорити и стабилизовати се на одрживијем нивоу”, пише у документу који је Влада јуче усвојила.
Према прелиминарним макроекономским пројекцијама Министарства финансија, у 2023. години је процијењен реални раст економије од 3,4 %.
“Према основном средњорочном сценарију макроекономских кретања, у наредне три године се очекује просјечна стопа економског раста од око три одсто са пројектованим стопама од 3,2 % у 2024, 2,8 % у 2025. и три % у 2026. години”, пише у документу.
У дискусији на сједници Владе је наглашено да је у изради смјерница примијењен конзервативни приступ који оставља простор да се, уз одговорно управљање јавним финансијама, испоштују критеријуми из Мастрихта и у средњорочном периоду постигне сервисирање свих обавеза без додатног задуживања.
“С тим у вези, у наредном периоду је потребно имплементирати додатне мјере фискалне консолидације које ће обезбиједити бољу наплату и остварење додатних буџетских прихода, као и оптимизовати јавну потрошњу, како би се обезбиједила одрживост јавних финасија у дугом року”, саопштили су из Владе.