Скорашња смрт две фабричке раднице у Србији изазивала је озбиљну забринутост у јавности око тога у каквим условима се ради у домаћим индустријским постројењима и да ли се прописи о безбедности на раду поштују.
Наиме, 1. марта радница немачке фабрике Леони у Краљеву Д.Р. преминула је четири дана након што се повредила на свом радном месту. Док пословодство тврди да је до повреде дошло приликом случајног спотицања и пада, неке њене колеге тврде да је преминула управо због повреде настале услед обављања посла.
Они се жале и да трпе велики притисак током рада, да смене често трају и по 10 сати, да им се убрзава радна трака и од њих очекује да остану да раде још два сата после завршене смене без новчане накнаде за прековремени рад због тога што “таргет није остварен”.
Два дана касније, на свом радном месту, преминула је радница турске компаније Астер текстил у Нишу А. И. након што јој је позлило у хали због озбиљних срчаних сметњи.
Колегиница преминуле раднице казала је за портал Н1 да се А. И. тог дана пожалила да јој је лоше, али јој, како је рекла, надређени нису допустили да напусти фабричку халу како би се јавила лекару у амбуланти која се налази стотинак метара даље, па је после неког времена колабирала због чега је позвана Хитна помоћ.
Пословодство Астер текстила изразило је жаљење због смрти своје раднице, потврђујући да је преминула након што јој је позлило на радном месту, али је негирало незваничне тврдње да А. И. није било допуштено да се јави лекару.
Из фабрике су навели да је “колегиница из непосредног радног окружења преминуле раднице приметила да А. И. делује слабо, због чега ју је питала да обавести надређене у компанији, као и да позову Хитну помоћ, са чиме се А. И. није сложила.
– Упркос противљењу А. И, колегинице које су радиле заједно с њом процениле су да јој је потребна здравствена помоћ, те су самостално одлучиле да о њеном стању обавесте надређене и лице за безбедност и здравље на раду у компанији, које је одмах позвало Хитну помоћ – саопштено је из Астер текстила.
Иначе, група запослених у тој фабрици се због услова рада у августу прошле године обратила инспекторату за рад, тражећи да изврше надзор, али резултати нису јавно саопштени.
Да је стање када је реч о условима рада и безбедности на послу у Србији далеко од доброг и задовољавајућег илуструју подаци о томе да је прошле године због повреда на раду преминуло 45 особа. Уз то забележено је још 3.455 тешких и 17.558 лаких повреда на раду.
Као један од разлога због чега је у Србији у овом сегменту прилично лоше, упућени наводе недостатак контроле понашања неодговорних послодаваца због малог броја инспектора рада, чији је број нужно повећати.
Подаци показују да је у протеклих десетак година повреда на раду у Србији било заиста доста а да су смртни исходи на жалост чест случај. Највише их је у фабрикама, на градилиштима и рудницима.
Тако је према подацима из 2020. године на радном месту смртно страдало 47 особа од којих су чак трећина били запослени у грађевинском сектору.
Смртних исхода на раду на грађевини било је 33 одсто, у индустрији 19 одсто, пољопривреди 16 одсто и у саобраћају и складиштењу 16 одсто.
Иначе, број погинулих радника је у тој години смањен у односу на период 2019. када је страдало њих 54. До смањења није дошло због већег поштовања правила безбедности на раду и мањег притиска послодаваца који своје запослене преоптерећују послом већ због смањења обима посла услед епидемије корона вируса.
У грађевини, где настрада највише радника је утврђено да су најчешћи узроци повређивања небезбедан рад на висини и на непрописно монтираним скелама, некоришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту на раду првенствено рад без заштитног шлема и опасача, рад у непрописно обезбеђеним ископима и тако даље.
Процењује се да годишње на раду у Србији погине више од 50 људи, односно сваке седмице живот изгуби један радник.
У нашој земљи се дешавају и рударске несреће које односе људске животе. Тако је прошле године у несрећи у руднику „Соко“ код Сокобање погинуло осам рудара, а 18 је повређено. Разлог несреће је зарушавање угља у откопној комори и нагли продор метана у радни простор.
Рудар М.Ш. погинуо је у руднику угља Ресавица 2019. године када се на њега обрушила већа количина угља. Рудар – надзорник Ибарских рудника у Баљевцу Маријан Цветковић из Рашке погинуо је 2017.године током контроле вертикалног окна. Он се, током контроле налазио на мердевинама, када је на њега пао комад стене. У свесном стању је извучен из јаме, али је нажалост убрзо подлегао повредама.
Честе су несреће и у српској наменској индустрији.
Два радника су погинула у јулу 2017. године у фабрици “Милан Благојевић наменска” у Лучанима када је дошло до пожара технолошког отпада.
У експлозији у ТРЗ у Крагујевцу погинуле су четири особе, док је 30 људи повређено. Међу повређенима је било и 12 ватрогасаца из Ватрогасно – спасилачке екипе у Крагујевцу.
Запослени у ваљевском “Крушику” погинуо је на радном месту, након што је задобио тешке телесне повреде док је на преси радио на откривку кошуљице мине.
До несрећа је долазило и у мају 2015. у “Крушику”, јулу 2013. у чачанској “Слободи”, децембру 2013. године у “Крушику” у јуну 2012. у фабрици “Милан Благојевић” у Лучанима када је сваки пут на жалост долазило до повређивања радника, али срећом нико у њима није изгубио живот.
У фабрици у насељу Лештане у Београду 23. новембра догодила се експлозија у којој су погинула два радника, док је 16 повређено. Установљено је да је дошло до експлозије у магацину површине од 240 квадратних метара у коме је било ускладиштено 500 ракета са по 30 килограма ракетног горива.
