Из Удружења бораца ратова 1990. године истичу да упркос лошој вољи и чињењима која према Црној Гори у континуитету испољава Република Хрватска, очекују да дође до ревидирања спорног Споразума из 2006. чиме би, мада уз тешкоће, дошло на ред и процесуирање ратних злочина почињених над црногорским држављанима, припадницима ЈНА, у Републици Хрватској, БиХ и другим ратовима захваћеним локацијама.
Како објашњавају у саопштењу, поступајући по притужби Удружења бораца Заштитник људских права и слобода Црне Горе доставио је мишљење 31. октобра 2024. године са препорукама Врховном државном тужилаштву Црне Горе (ВДТ) да, сходно достављеном извјештају ВДТ-а “без одлагања приступи измјени Споразума о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида (Споразум) из 2006. године на начин што ће се обезбиједити да се одредбе Споразума односе и на црногорске држављане над којима су почињена кривична дјела ратних злочина и друга кривична дјела наведена Споразумом, од лица која имају пребивалиште и/или држављанство Републике Хрватке.
,,На крају препорука Заштитник је констатовао да је ВДТ дужно да, у року од 30 дана од дана пријема овог акта достави извјештај о радњама и мјерама предузетим ради извршења препорука. Од потписивања Споразума од стране црногорске врховне државне тужитељке Весне Меденице и хрватског државног одвјетника Младена Бајића 28. јула 2006. године Удружење бораца је, као тешко дискриминаторску, јавно оспоравало тачку 1 поглавља ‘Подручје примјене’ Споразума јер као починиоце изоставља хрватске држављане и њихове жртве црногорске држављане. Зато као сатисфакцију доживљавамо наводе из закључне оцјене Заштитника да ВДТ није оспорило наведену квалификацију Удружења бораца већ је, поступајући по иницијативи Удружења бораца и иницијативи Министарства правде од 25. јануара 2023. године, сачинило нацрт Споразума са Републиком Хрватском, односно да се планира сарадња и састанак са представницима хрватског тужилаштва ‘на коме ће се предложити потписивање ревидираног споразума из 2006. године'”, наводе у саопштењу које је потписао директор Радан Николић.
Додају да им није познато да ли је ВДТ у остављеном року доставило Заштитнику извјештај о радњама и мјерама на извршењу препорука Заштитника, али је познато да је ВДТ израдило и усвојило Стратегију за истраживање ратних злочина 2024-2027 и претећи Акциони план за годину 2024-2025. којим је зацртана ревизија односно потписивање споразума о сарадњи између тужилаштава у региону.
,,Такође је познато десет хрватских услова испостављених почетком овог мјесеца Црној Гори за улазак у Европску унију, као и прослављање 33. годишњице оснивања злогласне 72. бојне Војне полиције прије три дана у Сплиту, којом приликом је, у присуству изасланика предсједника, премијера и министра обране Републике Хрватске, приказан филм ‘Истина’ Јакова Седлара којим се једногласно тврди да, осим прекорачења овлашћења у случајевима страдања притворених српских терориста, у Лори није било ратног злочина. Удружење бораца је годинама чинило све што је могло да се пријави и објелодани застрашујући нељудски удружени криминални подухват државних тужилаца и врха власти Републике Хрватске и Црне Горе да се не сазна ништа о суровим убиствима и посмртним остацима припадника ЈНА из никшићко-шавничке и барске групе, означеним као ‘Лора 3’. Са комисијом за хуманитарна питања и нестала лица СРЈ, успјели смо да пронађемо њихове посмртне остаке, сахранимо их и позовемо на правду којој се, послије промјене власти на парламентарним изборима 2020. године прикључила званична већинска Црна Гора и њене институције. Томе је значајно допринио и документарни филм ТВ Никшић ‘Зло прољеће ’92’, урађен прије двије године уз подршку породица страдалих војника, логораша Лоре и Удружења бораца”, наводе у Удружењу.
Како напомињу, упркос лошој вољи и чињењима која према Црној Гори у континуитету испољава Република Хрватска, држе могућим и потребним изградњу међусобног добросусједства и оптимисти су да ће спорни Споразум бити ревидиран и тиме, мада уз тешкоће, доћи на ред и процесуирање ратних злочина почињених над припадницима ЈНА у Републици Хрватској, БиХ и другим ратовима захваћеним локацијама.
