
foto: pixbay
Особе које имају добру социјалну подршку током живота далеко ређе пате од анксиозности и осећаја усамљености.
Један ко ниједан – каже народна умотворина. У свега три речи крије се велика човекова тежња, а то је да не буде сам јер је социјално биће. Уз то иде и жеља да буде прихваћен и вољен.
Тај исконски порив прати човека кроз све његове фазе одрастања и развоја, па жеља да се припада заједници присутна је код деце, адолесцената, младих људи, средовечних особа и наравно старих.
Осећај заједништва с вршњацима и колегама
Важна је тежња припадања било породици, у којој се појединац осећа безбедно, било вршњачкој групи или пријатељима са којима му је пријатно и комотно, да буде свој на своме, било с колегама са којима проводи велики део дана и дели тај осећај заједништва. Осећај припадања има немерљив утицај на ментално здравље, толико да је понекад чак и окосница најважнијих мотива који неку особу покрећу и одређују.
Психијатар и психотерапеут др Петар Војводић наводи да постоје очигледни и мање очигледни начини на које припадност остварује утицај на ментално здравље.
У очигледне начине наводи пре свих снажну социјалну подршку која је свима потребна. Посебно у неким околностима и тешким тренуцима, било лично, било на ширем плану.
– Један од најважнијих аспеката менталног здравља јесте социјална подршка коју добијамо од других људи. Она постоји у различитим облицима. То може бити емоционална подршка, практична помоћ у неким ситуацијама, дељење информација. Верујте, некада је довољно и да је неко само уз нас и то значи да се осећамо боље. Само присуство комшије, пријатеља у неком моменту може бити лековито – наводи наш саговорник.
Доктор Војводић подсећа да особе које имају добру социјалну подршку током живота далеко ређе пате од анксиозности и осећаја усамљености.
Такође, да би се човек осећао као део заједнице он мора у том контексту да пронађе и своју сврху или циљ, да се увек одређује према томе како и шта може да уради, да допринесе, развија себе или своје окружење.
То је чест разлог зашто људи волонтирају, одлучују се за екипне уместо индивидуалне спортова у којима успех зависи од групе, учлањују се у клубове, посећују друштвене догађаје. Доказано је да осећај сврхе и смисла доприноси бољем менталном здрављу, али и већем задовољству собом и животом.
– Припадност заједници може индиректно да допринесе менталном здрављу кроз промоцију и одржавање физичког здравља. На пример, заједнице које промовишу здрав начин живота, као што су спортски клубови или групе за рекреацију, подстичу појединце да се баве физичком активношћу. Такође, припадање неком клубу, групи, секцији пружа прилику за развој вештина, стиче се самопоуздање и генерално боље ментално здравље – порука је др Петра Војводић.
Kонфликти неизбежни
Припадност некада подразумева и конфликте, а др Петар Војводић наводи да и они могу бити корисни за наше ментално здравље.
У неким мање пријатним ситуацијама уочавамо како други људи излазе из непријатности, развија се нов поглед на свет и околности, што је још једна корист за ментално здравље.