Министар финансија Синиша Мали обратио се данас на завршном панелу Копаоник бизнис форума. Мали је на почетку обраћања пожелео свим дамама срећан 8. март, и поручио организаторима пуно успјеха.
– На послиједњих пет форума учествовао сам и ја, али знам да није лако организовати овакве скупове – рекао је Мали.
Корона вирус
Министар Мали је рекао да је своју презентацију конципирао на основу проблема са којима се суочавају свијет и Србија.
– Сјетимо се пандемије корона вируса, када је цјео свијет стао. Србија је реаговала брзо и одговорно, прва смо земља у континенталној Европи која је имала све четири вакцине, направили смо болнице, обезбиједили респираторе, све што је требало да сачувамо животе грађана Србије. Помогли смо нашу економију са преко 9 милијарди евра и грађане и привреду, и показали да Србија може да побјеђује и у кризи – каже он.
Криза заобишла Србију захваљујући одговорној политици
Министар је додао да смо сви тада читали о несташицама хране, милионима незапослених, али и да је тај сценарио заобишао Србију.
– Онда се десила енергетска криза, када видите један фактор за другим, мислим да ће већина вас да се сложи са тим да се свијет никада до сада није суочио са већом кризом. Не постоји књига коју можете да прочитате, а која ће вам рећи како да водите економску политику – рекао је Мали.
Он подсјећа да су многи плашили најцрњим сценаријима, и да је упркос свему био обезбијеђен и гас и струја.
– И када се цијена гаса упетостручила, као и цијена струје, замислите ефекте тога на економију и животни стандард грађана. И ту смо реаговали како треба, и поред поскупљења имамо најнижу цијену и гаса и струје. А истовремено смо обезбиједили пуну снабдјевеност у зими иза нас, али и за зиму пријед нама – додао је министар.
Украјина
Мали је рекао да је потом услиједила криза у Украјини, и да је наша земља заузела принципијелан став.
– Потом имамо изазове и са Косовом и Метохијом и притиске на нашу државу и предсједника Вучића и економију. Висока инфлација као последица неодговорне монетарне политике и у ЕУ и у цијелом свијету од 2008. године, довела је до тога да никада већа инфлација буде у скоро свим земљама Европе и свијета. И у Србији такође, али морам да истакнем да ово није ситуација коју смо ми изазвали, већ је увезена – каже он.
Министар финансија је рекао да је све ово довело до повећања цијена, као и успоравања раста.
– То имате прилику сада да видите, посебно у земљама ЕУ, а са друге стране имате огромно повећање јавног дуга у свим земљама. Када саберете све ове изазове, онда мислим да можемо да се сложимо да нисмо имали веће изазове као српска економија. То је веома важно напоменути јер је онда питање како је Србија реаговала на кризу – казао је Мали.
Помоћ државе
Мали подсјећа на три пакета помоћи грађанима и привреди током корона вируса, и да је држава агресивно и брзо, али и одговорно помогла свима.
– Тако смо спасили радна мјеста и производне погоне, али и оставили себи простора да даље растемо у периоду пријед нама. За монетарну политику је важно да нагласим да је стабилност девизног курса у овој кризи била веома важна. Да вас подсјетим, 2012. године није било неке велике кризе, а инфлација у Србији је била двоцифрена, 11.4 одсто. То је била последица пуштања девизног курса – додаје Мали.
Што се тиче фискалне политике, министар истиче да је то допринијело очувању радних мјеста и високим стопама раста.
– Допринијело је и томе што смо изградили кредибилитет једне одговорне владе и државе, и не чуди да смо имали рекордне приливе страних директних инвестиција. Промијенила се визија и бренд Србије, да смо одговорни и обећања испуњавамо у дан и у динар. 2019. године Влада излази са планом Србија 2025. 14 милијарди евра капиталних инвестиција. Прошле године смо се први пут возили брзим возом, а ко је имао прилику да размишља о томе прије само пар година – запитао је он.
Подизање стандарда грађана Србије
Синиша Мали додаје да ће Србија ширењем железничке мреже имати транспортну кичму о којој је могло само да се сања.
– Друга ствар је подизање животног стандарда. Буџет за ову годину подразумијева 6.8 одсто БДП капиталних инвестиција. 2011. и 2012. смо били на 1 одсто. Ми настављамо да инвестирамо у инфраструктуру, у зелену агенду, све оно што диже стандард грађана Србије – казао је министар.
Инфлација
Мали подсјећа да је предузет низ мјера како би се изборили са инфлацијом.
– Обезбиједили смо и и даље контролишемо цијене основних животних намирница, горива. Тако је држава опет преузела терет кризе на себе, и показала колико је одговорна. Стабилност и доследност су у наслову моје презентације, и на томе ћу инсистирати – истиче министар.
Отворени Балкан
Мали је истакао важност иницијативе Отворени Балкан, чији је покретач предсједник Вучић.
– Јачи смо када се повезујемо. Настављамо пут ка ЕУ, али и преговарамо о четири веома важна споразума о отвореној трговини, са Кином, Јужном Корејом, Египтом и УАЕ. То је огромна предност, на чему инсистирамо – каже он.
Фискализација
Министар каже да је нови систем е-фискализације утицао на повећање фискалне дисциплине.
– То је један велики реформски корак који смо предузели и спровели упркос кризи. Србија је такође једна од првих земаља у Европи која је увела систем Е-фактура, то је био главни захтјев наше привреде. Можемо да враћамо ПДВ за дан или два, то је велика ствар и велики реформски потез – истиче Мали.
Он је додао да Србија и поред свега и даље расте, чак и када је Немачка имала негативну стопу раста.
– Њихов јавни дуг расте и постаје рекордан, ми смо сачували макро-економску стабилност. Расту нам плате и пензије, улажемо и даље у капиталне инвестиције и не одустајемо од реформи. Шта више да очекујете од једне мале поносне земље – казао је министар.
Синиша Мали каже да је стопа раста почела да расте после предузимања мјера фискалне консолидације.
– У јуну 2012. године на рачуну трезора имали смо 8 милијарди динара. За тај мјесец требало је 40 милијарди да уплатите пензије. Земља јесте била банкрот, хтио то неко да прихвати или не. Упркос томе погледајте стопе раста. И то у оваквој кризи – рекао је он.
Министар финансија каже да је Србија при врху у Европи, уз Ирску и да не смијемо заборавити да смо имали мјере фискалне консолидације.
– Ајмо да видимо након тих мјера – 4.5, 5 и више. То кажем зато што има доста људи који кажу да су нам ниске стопе раста. А интересантно је да је наш БДП прије само 10 година био дупло мањи него што је био прошле године. Неке ствари очигледно добро радимо. Да ли може боље и више, ја мислим да да. Али и ми се суочавамо са свим проблемима који погађају веће и јаче државе. Те државе су поклекле, и ниже су им стопе раста, а једна мала Србија није поклекла – рекао је он.
Мали каже да је највећи терет кризе преузела држава, и да смо 2020. са дефицитом имали резерву да реагујемо.
– Имали смо бафере и онда постјепено умањивали тај дефицит, заједно са ММФ-ом. Да не буде да смо ово радили не водећи рачуна о макро економској стабилности. Па јесмо, зато што је упркос свему јавни дуг у односу на БДП далеко испод 60 одсто. И не плашимо се следећих корака који су неопходни, поготово када је у питању реформа нашег енергетског сектора – додаје министар.
Рекордно ниска незапосленост у Србији
Мали је истакао да је Србија далеко испод просјека ЕУ стопе јавног дуга у односу на БДП, који је негдје око 95 одсто.
– Имамо раст економије и контролисани дефицит. Ове године смо планирали 3.3 одсто дефицита. Планирали смо да 1.9 одсто буде кор дефицит, у договору са ММФ, а 1.4 смо оставили као резерву, да можемо да реагујемо и за струју и за гас, како бисмо сачували економију. А да није било енергетске кризе, били би на нули, вјеровали или не. Не плашимо се изазова, знамо шта радимо, али знамо и шта су нам приоритети, а то је раст економије уз очување макро-економске стабилности – каже Мали.
Министар је рекао да је раније говорено о масовној незапослености и несташицама, а да умјесто тога имамо рекордно ниску незапосленост у историји Србије.
– У просјеку 9.4 одсто. 2012. године била је 25.9 одсто. Тада је сваки четврти био без посла. Прошли смо кроз велике кризе, пандемије, и опет имамо рекордно ниску незапосленост. Јавили се дежурни критичари и кажу да људи одлазе. А ми имамо већи број запослених у нашој земљи, 400.000 више људи ради. Последица отварања великих фабрика. Минимална зарада расте из године у годину. Повећање од 14.3 одсто за годину дана – рекао је он.
Плате
Мали каже и да плате у приватном сектору расту брже него у државном и да су се за то и борили.
– Просјечна плата у децембру је 712 евра. Предсједник Вучић је о томе говорио на РТС-у. Прије 10 година смо имали ниже плате од БиХ. Имали смо плате на истом нивоу као Сјеверна Македонија, а сада имамо више плате од свих њих, негдје смо на истом нивоу као Црна Гора. Са друге стране није важна висина плате, када погледате стопу незапослености. Та два податка су изузетно важна, мијењају однос снага у региону – каже министар финансија.
Србија постала важан играч
Мали истиче да смо заостајали за земљама у региону, а сада дефинишемо неке друге и више циљеве.
– Идемо да стигнемо Мађарску. Просјечна плата у Мађарској је нешто виша од 900 евра. Ништа више није недостижно, Србија се промијенила. Погледајте, 2012. године је била милијарда евра страних директних инвестиција. Погледајте и како су расле током година, зато нам и расту просјечне плате, имамо већи број фабрика, и чак и током ове највеће кризе се отварају фабрике и нова радна мјеста. Није то случајно, када вам неко дугорочно да новац и уложи, то значи да је неко добро урадио анализу и видио да је држава Србија кредибилна – казао је Мали.
Министар каже да чињеница да друге земље желе да имају са нама споразуме о слободној трговини показује да смо постали важнији играчи.
– Коначно, кредитни рејтинг је стабилан, и комуницирам са рејтинг агенцијама, а прије мјесец дана смо имали емисију обвезница. Наши макроекономски индикатори већ показују да имамо већи кредитни рејтинг, и да није било кризе Србија би већ имала инвестициони рејтинг. А ми ћемо се и даље борити да тај рејтинг званично потврдимо и добијемо у наредном периоду – рекао је он.
Инвестиције
Синиша Мали је истакао да Србија има новца за све капиталне пројекте и да су то ствари које мијењају квалитет живота грађана Србије и чине нашу земљу атрактивном дестинацијом за инвестиције.
– Сјетимо се 2018. године, када је господин Влаховић изашао овдје и рекао да без већег броја инвестиција нема ни значајнијег раста. Испаде да смо добро слушали, видјели сте малоприје да никада више капиталне инвестиције него протеклих година, сви пројекти напредују. Онда је 2019. године шефица ММФ рекла да слиједи велики пад глобалне економије, а ми смо сачували макроекономску стабилност. Опет, Србија је урадила нешто добро – подсјећа министар.
Мали каже да 2020. године улазимо у ковид кризу и да, иако су сви предвиђали рецесију, наша земља је имала минималан пад.
– 2021. године, након короне, шефица ММФ је рекла да само трошимо, без обзира какав је јавни дуг, што нисмо послушали. Јесмо трошили, али на капиталне инвестиције и задржали стабилност. 2022. година, каже господин Петровић на овом форуму, да је питање страних инвестиција веома важно, што је тачно. Обарамо рекорде сваке године, што није мали успјех имајући у виду кризу – додаје Мали.
Економска политика
Министар финансија каже да од економске политике држава неће одустати, и да постоји неколико стубова на којима она почива.
– Први је очување мира и стабилности. На томе све почива, то је предуслов остварења свих циљева. Друго, наставићемо са подизањем животног стандарда грађана Србије. Пројекат Србија 2025 подразумијева да ће плате бити 1.000 евра, а просјечна пензија од 430-450 евра. Од тога не одустајемо, и то је достижно. Треће су капиталне инвестиције, хоћемо још више да инвестирамо у путну инфраструктуру, и у зелену агенду, што подиже квалитет живота грађана Србије. Четврти стуб су стране директне инвестиције и подстицање извоза. Показујемо колико смо кредибилни, како би смо привукли још више инвеститора, како бисмо и даље смањивали стопу незапослености, и нашој дјеци оставили здравији буџет – каже он.
Синиша Мали каже да је ово политика која је показала свој резултат управо због доследности, када је држава терет кризе преузела на себе.
– И никада се нисмо играли са макроекономском стабилношћу. Свака земља на свијету тражи изворе раста, и ИТ сектору, али никада се нећемо играти са макроекономском стабилношћу. Јавни дуг ће увијек бити испод 60 одсто, а новац који добијамо задуживањем улагаћемо у капиталне пројекте да би сви грађани имали користи од тога – закључује министар Мали.
