Црна Гора је у првом кварталу 2024. године остварила стопу реалног раста БДП-а од 4,4%, сврставајући се међу водеће земље по стопи раста у Европи. За разлику од економије Европске уније, која је стагнирала с растом од 0,1%, Црна Гора показује значајан економски напредак. Ово се наводи у мјесечном макроекономском извјештају Министарства финансија за мај 2024.
Како се наводи у извјештају, бруто инвестиције у основна средства порасле су за 8,2%, а приватна потрошња за 5,7%, док је извоз роба и услуга забиљежио пад од 21,0% у првом кварталу. Током првих четири мјесеца 2024. године, забиљежено је 2.107.901 ноћења домаћих и страних туриста, што представља годишњи пад од 14,7%. Највише ноћења остварили су туристи из Русије (35,2%), Србије (14,0%) и Турске (9,0%).
Додаје се и да је индустријска производња порасла за 3,1% у истом периоду, вођена растом прерађивачке индустрије (20,5%) и сектора “Вађења руда и камена” (18,2%), док је производња електричне енергије била нижа за 13,9% у односу на исти период прошле године.
Стопа инфлације порасла је за 4,9% у првих пет мјесеци 2024. године, а највећи допринос расту потрошачких цијена дале су категорије “Становање, вода, струја, гас и друга горива” (1,0 п.п.) и “Одећа и обућа” (0,9 п.п.). Инфлација је у мају такође износила 4,9%, без значајних промјена на мјесечном нивоу.
Глобална економија показује знаке побољшања
Према мајском извештају ОЕЦД-а, глобална економија показује знаке побољшања, иако је раст и даље умјерен. ОЕЦД је ревидирао прогнозу глобалног привредног раста за 2024. годину са 2,9% на 3,1%, док је за 2025. годину прогноза повећана са 3,0% на 3,2%. Очекивања раста америчке економије за 2024. годину повећана су са 2,1% на 2,6%, док је за Еурозону прогноза повећана са 0,6% на 0,7%.
Предвиђа се да ће инфлација у земљама ОЕЦД-а пасти на 5,0% ове године и на 3,4% у 2025. години, уз подршку чврсте монетарне политике и слабијих притисака на цене робе и енергије. Инфлација се смањује и процењује се да ће се до краја 2025. године вратити на циљеве централних банака у већини великих економија.
Позитивни трендови на тржишту рада
Индикатори тржишта рада показују позитивне трендове. Према Анкети о радној снази, број запослених у првом кварталу 2024. године износио је 280,5 хиљада, што представља повећање од 8,2% у односу на исти квартал прошле године. Стопа незапослености износила је 11,9%, што је годишњи пад од 3,6 процентних поена. Просјечна нето зарада у прва четири месеца 2024. године увећана је за 6,3% и износила је 823 еура, док је просјечна пензија са обрачунатим разликама у априлу износила 510,09 еура, што је годишњи раст од 36,3%.
Фискални сектор биљежи раст прихода
Приходи буџета у периоду јануар-април 2024. године износили су 896,1 милиона еура, што је 12,7% процијењеног БДП-а, и повећани су за 12,4% у односу на исти период 2023. године. Највећи раст у односу на план забиљежен је код пореза на добит правних лица (39,4%), пореза на доходак физичких лица (32,1%), доприноса (11,8%) и пореза на додату вредност (1,1%). Издаци буџета за период јануар-април ове године износили су 841,5 милиона еура, што је 12,0% процијењеног БДП-а, и мањи су за 7,6% у односу на планиране.
Капитални буџет реализован је у износу од 42,89 милиона еура, што је за око 23 милиона еура (113,0%) више него за четири месеца 2023. године. У периоду јануар-април 2024. године, остварен је суфицит буџета од 54,6 милиона еура, док је само у априлу забиљежен суфицит од 59,4 милиона еура.
Финансијски сектор са позитивним резултатима
Банкарски сектор је у априлу 2024. године остварио позитиван финансијски резултат од 53,9 милиона еура, што је годишњи раст од 19,8%. Укупни кредити на крају априла 2024. износили су 4.368,6 милиона еура, што је годишњи раст од 11,8%. Новоодобрени кредити у периоду јануар-април 2024. године износили су 537,9 милиона еура, што је раст од 33,6% на годишњем нивоу.
Европска централна банка је почетком јуна смањила референтне каматне стопе у Еуросистему за 0,25 процентних поена.
Спољнотрговинска размјена и инвестиције
Укупна спољнотрговинска размјена у периоду јануар-април 2024. године износила је 1.452,0 милиона еура, што је раст од 3,6% на годишњем нивоу. Извоз је смањен за 26,2%, док је увоз повећан за 10,9%. Нето прилив страних директних инвестиција (СДИ) износио је 161,8 милиона еура, што је 9,9% мање у односу на исти период прошле године. Највеће учешће у укупном приливу СДИ имале су Србија, Руска Федерација, Турска и Њемачка.
“Црна Гора наставља са снажним економским растом упркос изазовима на глобалном тржишту, показујући отпорност и способност прилагођавања промјенама у међународном окружењу”, наводи се у документу.
Извор: РТЦГ
