
Суткиња Весна Вучковић на данашњој сједници Судског савјета није изабрана за предсједницу Врховног суда. За кандидатуру Вучковић гласало је троје, а шесторо је било против.
Сједница Судског савјета од 14. јуна, а на којој је требало да се разматра њен избор на пуни мандат одгођена је због дописа АСК-а.
Агенција за спречавање корупције тада је утврдила да је јавна функционерка, суткиња Весна Вучковић прекршила члан 23 став 2 Закона о спречавању корупције, јер у извјештају о приходима и имовини за 2020. годину није унијела тачне и потпуне податке, на начин што је пријавила приход мањи за 703 еура, а на име супруга приход мањи за 403 еура.
Вучковић је тада новинарима саопштила да сваки орган треба да ради свој дио посла, да се испитају наводи АСК-а, да се изврши инспекцијски надзор и да се, како каже, уврди да ли је било неправилности или не.
Агенција за спрјечавање корупције (АСК) није окончала поступак да ли је Управни суд нарушио јавни интерес када су пресудом од 8. маја мериторно одлучили да је она кандидаткиња за најважнију функцију у правосуђу.
Управни суд поништио је акт који је Врховни суд 19. јануара упутио Судском савјету, а у којем се наводило да предлог кандидатуре Вучковић за избор предсједника Врховног суда није утврђен.
Општој сједници Врховног суда, на којој је Вучковић представила програм рада, присуствовало је 15 судија, од којих је 12 гласало да она буде предложена за челну позицију, што, како је тада саопштено, није било довољно.
Управни суд је образложио да је Врховни суд пропустио да на прави начин одреди питање двотрећинске већине, јер ју је рачунао у односу на укупан број судија који износи 19.
Управни суд је донио пресуду којом је Вучковић ипак предложена за челну позицију у Врховном суду.
Вучковић је почетком септембра 2021, одлуком Судског савјета, именована за вршитељку дужности предсједника Врховног суда до избора новог предсједника.