Од посљедица загађења ваздуха у Европи годишње умре 1.200 особа млађих од 18 година, показује извјештај Европске агенције за екологију (ЕЕА).
Као и код одраслих особа, то загађење је главни еколошки ризик за здравље малољетника и смањује њихов животни вијек, наводи се у студији која обухвата око 30 европских земаља, међу којима 27 земаља ЕУ.
“Загађење ваздуха изазива више од 1.200 преурањених смрти годишње код особа млађих од 18 година у Европи и знатно повећава ризик од болести касније током живота”, навеод ЕЕА у извјештају.
Наводи се да упркос напретку оствареном посљедњих година ниво више главних загађивача ваздуха и даље остаје изнад препорука Свјетске здравствене организације, посебно у централној и источној Европи, као и у Италији.
Више европских земаља, међу којима и Велика Британија и Украјина, нису укључене у студију, што указује да би биланс за стари континент могао бити и тежи.
Према ранијем извештају Агенције, обљављеном у новембру прошле године, најмање 239.000 особа свих узраста, умрло је преурањено у 2020. години у Европи због загађења ваздуха у земљама чланицама агенције (ЕУ, Турска, Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн).
Данас објављена студија прва је која се конкретно односи на особе млађе од 18 година. Иако је пропроционално број дјеце и адолесцената погођен загађењем ваздуха “релативно низак” у односу на цјелокупно становништво, тако рана смрт представља губитак потенцијалне будућности као и знатно оптерећење од хроничних болести како у дјетињстеву тако и касније у животу, наводи Агенција.
Агенција препоручује усмјерење на квалитет ваздуха око школа и обданишта као и спортских објеката и јавног саобраћаја.
Утицај загађења ваздуха почиње још прије рођења, излагањем мајке загађењу које се везује за мању тежину на рођењу и превремених порођаја.
Послије рођења загађење ваздуха повећава ризик од више здравствених проблема укључујући астму која погађа девет одсто малољетника у Европи, или респираторне инфкеције и респиратнорну инсуфицијенцију, наводи Агенција.
