Српска „Исидора Данкан” основала је прву школу плеса, била професорка, педагошкиња, преводитељка и прва жена запослена у листу Политика.
Марија Мага Магазиновић крчила је пут и отварала је врата свим женама после ње.
Дословно.
Била је прва студенткиња дотад неприкосновено мушког Правног факултета у Београду, са 22 године већ је стекла диплому Филозофског факултета, а била је и и прва жена запослена у листу Политика и Народној библиотеци.
Једна од пионирки у борби за права жена, била је и прва модерна српска плесачица и теоретичарка плеса.
„Видите шта значи енергија појединца, мислим да на њима остаје свет, јер појединци покрећу”, каже Гордана Каљаловић, ауторка изложбе Слободан лет – Мага Магазиновић кроз просторну и временску дисперзију, отворене почетком марта у биоскопу „Балкан” у Београду.
Међутим, антисемитски и расистички ставови које је износила у периоду нацистичке окупације у Другом светском рату, иако до данас недовољно проучавани и разјашњени, гурнули су је у заборав.
Путеви оспораване сликарке Надежде Петровић – „За све се тражи времена, за васпитање публике мало дуже“
Живот Жанке Стокић или трагедија комичарке
Драга Љочић – прва српска лекарка и пионирка борбе за права жена у Србији
Великанке српске културе – 18 ствари које нисте знали о 18 важних жена
Магазиновић је припадала интелектуалним и уметничким круговима Београда који су доносили свеж европски дух и таласима модерности запљуснули српско патријархално друштво.
„Све је то било у првој деценији овог века, када су из Европе стизале савремене тековине културе и науке, али су оне на врлетном Балкану дочекиване с неповерењем и отпором”, наводи се у монографији „Два века српског новинарства”.
Јак је отпор био не само у гимназијама и факултетима, већ и да се плес схвати као уметност, а не као нарушавање морала, каже Татјана Корићанац, историчарка књижевности, за ББЦ на српском.
„У време кад је она сашила хаљинице девојчицама и девојкама и кад су се појавиле босоноге, то је изазвало згражавање у Београду, јер се тада није смело показати више од чланка ноге.
„Можемо само да замислимо како је то све могло да делује београдским госпођама и мајкама које су водиле рачуна о моралу тог времена и шта је дозвољено”, додаје кроз осмех Корићанац, која је пре више година припремила изложбу о Маги Магазиновић у Музеју града Београда.
Дипломирана филозофкиња
Марија Магазиновић је рођена 14. октобра 1882. у Ужицу, где завршава основну школу и гимназију.
Од 1896. године, Мага, како су је од детињства ословљавали, похађа Вишу женску школу у Београду.
Са 16 година ванредно уписује студије на Филозофског факултета, јер девојкама није било дозвољено да редовно студирају.
У то време, факултет је део Велике школе, а Београдски универзитет ће тек касније настати.
Магазиновић слуша хемију и физику, као и немачки, руски, латински, српски, филологију, теорију књижевности и филозофију.
Заједно са колегиницама, 1902. успева да се избори да жене буду редовне студенткиње.
Већ следеће године оснива Клуб студенткиња који преводи дела социјалисткиња попут Кларе Цеткин, немачке активисткиње за људска права и марксистичке теоретичарке.
Проучавају и дела Џона Стјуарта Мила, британског филозофа либерализма који се залагао за једнакост међу половима, обавезно образовање и контролу рађања.
По речима Маге Магазиновић, превод шведске научнице Елен Кеј, која је писала о слободној љубави, нису успеле пласирати, јер је за ондашње схватање људских односа било веома смело, наводи се на сајту Књиженство.
Уметност већ тада даје важну боју њеном животу.
Током студија, Магазиновић глуми у Београдском радничком друштву, које ће касније касније постати уметничка група „Абрашевић”.
Када је завршила факултет 1904, била је међу првим женама са дипломом филозофије.
Писмени испит из филозофије и педагогије полаже код чувеног професора Бране Петронијевића.
Да би доказала да је могуће да жене упишу и Правни факултет, то је и учинила, прва у Београду, али је после дипломирања на Филозофском факултету исте године напустила права.
„Циљ мог уписа био је постигнут: и Правни факултет је отворио врата студенткињама”, сећала се она у мемоарима, преноси Политика.
Међу првим новинаркама
Патријархално друштво у Србији није благонаклоно гледало ни на шта од тога.
„Прочитала сам да су је негде звали ‘она луда Мага’, сигурно да је околина тако мало ограничена, била зачуђена.
„Та мала средина са малим сазнањима је говорила ‘шта треба и гимназија женама’, а Мага се борила да се изједначе права студената и студенткиња”, каже професорка Каљаловић.
После дипломирања, тражила је начине да сама зарађује, што је поново било необично.
Преводи дела Максима Горког и Хенрика Сјенкијевича, а постаје и прва практиканткиња у Народној библиотеци.
На самом почетку 20. века, у Позоришном листу штампан је први чланак Маге Магазиновић, а објављује га лично уредник, чувени комедиограф Бранислав Нушић.
Осокољена успехом, пише и други чланак и доставља га листу Политика, залажући се за оснивање женске гимназије у Београду.
Оснивач листа Политика Владислав Рибникар процењује да том тексту припада уводно место, наводи се у књизи „Два века српског новинарства”.
То јој је била улазница за новинарство.
У Политици од септембра 1905. пише у редовној рубрици „Женски свет” о тековинама западне Европе у покрету еманципације жена, а уређује и фељтон.
„У Политици је њен долазак означио новост у редакцији, у њеном присуству колеге су у разговору користиле само пристојне речи, што није било лако, бар не у свим приликама”, наводи се у монографији.
Татјана Корићанац је током истраживања о животу Маге Магазиновић у Народној библиотеци читала њене текстове, за које каже да су били врло корисни за „дом, за жену, за породицу”.
„То су све били савети који су помагали жени да се укључи у неке европске токове организовања породичног живота, што је јако битно.
„Она је увек ишла напред, грабила корак испред онога што се у Србији радило и како се живело”, додаје Корићанац.
Професорка са вишедеценијском каријером
Убрзо затим, Магазиновић постаје и учитељица у Вишој женској школи.
Иницијатива да се отвори школа вишег ранга, Прва женска реална гимназија, уродила је плодом 1905. године.
Тамо Магазиновић предаје психологију, логику, немачки и српски језик, са прекидима, пуних четрдесет година.
Схватила је да је, што је неко образованији, има критички однос према стварности, али и према себи, каже Каљаловић.
Мага Магазиновић и жене сличне њој нарушавале су цео систем патријархалног васпитања и породичних стега присутних у Србији почетком 20. века.
„То је јако велика револуција у породици”, додаје Корићанац.
Мага Магазиновић одлази у Минхен 1909. на усавршавање – најпре за глуму, а потом за плес и балет.
Тамо упознаје слависту и универзитетског професора Герхарда Геземана, за ког ће се касније и удати.
После годину дана проведених у Немачкој, у плесним и балетским школама у Минхену и Берлину, враћа се у Београд и 1910. са Зором Прицом отвара Школу за рецитацију, естетску гимнастику и стране језике.
Свет улази у Први светски рат и Мага Магазиновић одлази у Крагујевац где ради као болничарка, а њен муж се повлачи са српском војском преко Албаније,
Тих тешких година, изгубила је мајку, браћа су јој погинула, а син умире као беба.
„Потом путује у Швајцарску где у Луцерну 1917. рађа ћерку Рајну и где се незванично растаје од Геземана”, наводи се у књизи „Двадесет жена у Србији које су обележиле 20. век”, Иване Пантелић, Љубинке Шкодрић и Јелене Милинковић.
Са ћерком се по завршетку Првог светског рата 1918. вратила у Београд, а званично се развела 1923.
Тамо далеко – на грчком острву Крф – српској војсци је једини био пут
Милунка Савић и Флора Сандс – жене које су заједно ратовале за Србију
Милева Марић и Алберт Ајнштајн – ко је био бисер, а ко шкољка
Трновит пут Ксеније Атанасијевић – прве жене с титулом доктора наука у Србији
Плес као израз слободе
Врхунац каријере Маге Магазиновић је у доба Краљевине Југославије, између два светска рата.
Тада предаје у школи, води плесну групу, а поставља и кореографије инспирисане хероинама народне поезије.
Међу првима је обогатила српско фолклорно наслеђе додајући елементе савременог плеса: Јелисавка, мајка Обилића, Молитва Косовке девојке и Смрт мајке Југовића.
Вежбе плесних игара је организовала у природи, поред Саве, што је радила и Исидора Данкан, чију школу је похађала у Берлину.
Мага је направила спој енергије мисли која је настајала у Европи са Србијом, каже Гордана Каљаловић.
Слободан плес јој је, каже, давао шире поље могућности у односу на класичне игре, које најчешће имају устаљене кораке који се понављају.
„Донела је свежи импулс нових идеја у ову малу средину и увела је модерну игру, пре него што је класичан балет кренуо.
„Слободна игра за њу је значила слободан израз”, каже професорка.
Контроверзни ставови током Другог светског рата
По почетку нацистичке окупације 1941. Мага Магазиновић одлази у пензију.
Наредне, 1942. у Просветном гласнику, објављује текст „Размишљање о будућој женској школи” у којем износи антисемитске и расистичке ставове у складу са концептом аријевства.
Историчарка Оливера Милосављевић у огледу „Потиснута истина – Колаборација у Србији 1941 – 1944.” наводи да је Магазиновић износила и тезу „да кратковиду децу не треба пуштати да се школују зато што нису вредна даљег школовања”, преноси Пешчаник.
„То стоји црно на бело, да је она написала и објавила, не можете да се борите против нечега што је објављено, али с друге стране, можете да не верујете да су то заиста била нека њена лична уверења.
„Да ли су то неке околности биле, просто не могу да верујем да је то био такав коперникански обрт код ње у зрелим годинама, кад је већ у пензији”, каже Корићанац.
Ставови нису настали у време њеног школовања у Немачкој, већ неколико деценија касније, „као гром из ведра неба”, додаје.
Још је необичније ако се зна да је у младости заступала „изузетно антимилитаристичке и социјалистичке ставове”, наводи се и у књизи „20 жена које су обележиле 20. век”.
За време окупације Магазиновић је радила на „Коларцу”, организовала путовања и ишла на фестивале фолклора.
„Дух времена је био такав да су многи одбили колаборацију с Немцима, иако их је то могло коштати живота и свега, то не може да буде никакав изговор ни појашњење.
„Свакако треба испитати све околности у којима су настали ти текстови”, каже Корићанац.
Она наводи да је по неким тумачењима рад на „Коларцу” био начин да Магазиновић склони студенте и сачува их од немачког погрома.
„Ти натписи бацају ружну слику на све оно што је целог живота радила и не личе на њу, није имала такве идеје, нити је у таквом духу васпитавана. нити се понашала, али не можете да пренебрегнете да то постоји”, додаје.
Магазиновић је преминула две деценије касније, 8. фебруара 1968. у Београду.
Тело као место укрштања и манипулације
Као чланица Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије и професорка на Академији уметности у Новом Саду Гордана Каљаловић се бавила темом тела и акта.
Кроз историју, тело је, додаје, било у средишту пажње књижевности, уметности, као и филозофије, а зато се то огледа и у изложби Магазиновић.
„Било је место укрштања политичких, религиозних, друштвених и других интереса и, као такво, објекат и манипулације и злоупотреба.
„Кроз историју уметности видите да је тело, рецимо, у хришћанству представљено као жртвовано, тело Исуса Христоса је са трновим венцима и ранама”, каже Каљаловић.
И Мага Магазиновић је стављала значајан акценат на тело, како практично кроз плес, тако и теоријски кроз анализе.
Ауторка је монографија Телесна култура као васпитање и уметност 1932, Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета: примењена телесна култура 1932, Историја игре 1951. као и постхумно објављене аутобиографије Мој живот 2000.
„Она истиче колики је значај и физичке културе и свести о телу за јединку и за њен однос према окружењу, али и за баланс духовног и физичког”, каже Каљаловић.
Данас је такво поимање уобичајено, али такве идеје једне жене и то пре више од једног века „био је малтене шок за патријархалну Србију која је била доста затворених схватања”.
„Улога жене била је уоквирена одређеним стереотипима и схватањем да мора да се креће од домаћинства, родитеља и супруге, Мага је померила ту границу”, каже Каљаловић.
Прожимала је различите улоге жене, не искључујући једну од друге.
„Образована жена, по Маги, у стању је да даје други оквир и другу основу и за развој тог малог бића, сопственог детета.
„То је сто година испред времена”, каже Каљаловић.
На њеној изложби у част Маге Магазиновић приказана је видео инсталација, са цитатима и архивском грађом – фотографије и снимци Београда и Берлина између два рата, али и снимцима игре и плеса, уз вајарске скулптуре стопала са завојима и плесним ожиљцима.
Биоскоп Балкан – место културе некад и сад
За изложбу није случајно изабран баш подрумски простор биоскопа „Балкан”, којим сада управља Фондација Саша Марчета.
У самом центру Београда, ова зграда је зидана на темељима турског хана (гостионе) од 1867. до 1870. године.
Од првобитног инвеститора и власника Ђорђе Пашона, Цинцара пореклом из Македоније и произвођача алкохолних пића, власништво је 1900. године преузео Ванђела Тома, познати дуванџија.
Пашона је претходно узео позајмицу од Томе, коју овај није успео да му врати.
Биоскоп је претходно био гостионица, хотел, театар, Опера, те су се овде играле прве представе, опере, концерти, а затим и филмске пројекције.
Његове разне намене привлачиле су интелектуалце и знамените личности 20. века, од хрватског песника и есејисте Антуна Густава Матоша, преко глумачке диве Жанке Стокић, до оперског певача Жарка Савића.
Готово заборављена
Колико су је у међувремену затрпали наноси историје, показује и сведочење Татјане Корићанац која се са Магиним животом сусрела готово случајно.
Уз подстицај Јелене Шантић, балерине, теоретичарке балета и мировне активисткиње, која је 2000. године приредила мемоаре Маге Магазиновић „Мој живот”, Корићанац почиње да проучава живота жене чије су фотографије красиле зидове музеја, а да није ни знала ко је плесачица.
Мага Магазиновић је, срећом, на полеђини сваке фотографије писала називе „Студија напора”, „Студија страха”, „Студија љубави”, као и разних покрета, каже она.
„О Маги Магазиновић апсолутно нико ништа није ни рекао ни написао, ништа се није знало.
„До те мере се није знало, да су људи питали да ли је то мушко или женско – Мага”, каже Корићанац.
Добила је улицу на општини Звездара у Београду и улицу у Ужицу, а њено име носи и један балетски студио.
„О таквим личностима које су својим ставовима отварале видике итекако треба да се зна, јер су оне виделе и даље и више.
„Унапређивале су заједницу и покретале друштво унапред”, закључује Каљаловић.
Можда ће вас занимати и ова прича
