
Бирачко тијело у Црној Гори након увођења вишепартизма показује константну склоност ка подршци млађим политичким елитама, од АБ револуције наовамо, и тај импулс ка генерацијској промјени политичког естаблишмента је и сада као и тада дошао као унутарпартијски процес. Партије у Црној Гори су у међувремену биле партије харизматског лидерства, са лидерима који су више деценија били на челу партија уз изузетак СНП-а гдје су ти процеси смјене лидера ишли несто брже, каже за “Вијести” политиколог Предраг Зеновић.
Он додаје како је чињеница да се “политички дискурс окренуо лијевим темама и политикама, свакодневном животу, социо-економском статусу грађана”.
”Шмитијанска политика ми – они, наратив о сталном страном непријатељу више не наилази на добар пријем код бирачког тијела које је увидјело да су национализам и подјеле покриће за похару друштвеног добра. Окрећемо се, чини се, суштинским темама једне политичке и друштвене заједнице”, каже саговорник.
Зеновић објашњава да су “државни симболи конвенција која треба да представља знак заједништва и окупљања политичке заједнице”.
”Чињеница је да у друштву постоје неслагања око симболичког државног оквира и израз су поларизованости друштва око историјских у идентитеских питања. Устав је предвидио врло сложен начин на који се они могу мијењати, са циљем да та промјена буде и легална и легитимна, зато не мислим да ће промјеном власти доћи до њихове промптне промјене. Свака конвенција треба да буде предмет дијалога… међутим, мислим да ово друштво и политичка заједница имају приоритете који нису ни хералдички ни вексилолошки, наводи професор политикологије на Хуманистичким студијама на Универзитету Доња Горица (УДГ).