Јавна установа (ЈУ) „Захумље“ у оквиру репертоара програма Никшићка културна сцена организовала је промоцију збирке поезије „Житница“ Радосава Бата Ђурковића из Никшића.
Модератор вечери мр Илија Бајовић навео је да је Ђурковић раније објавио књиге пјесама „Излазак бјелином у сусрет“, „Бијелом руком и круном од злата, На Јутрење“, роман Путници, такође и књигу пјесама „Повратак“.
Збирка „Житница“, која је изашла је у издању Института за српску културу – Никшић, је, по ријечима Бајовића, прича о Косову – житници српског народа, јер је Косово и косовски завјет, главна инспирација нашег књижевно-историјског стваралаштва вјековима уназад.
„Аутор Ђурковић ће својом збирком поезије стати у ред са свим ауторима који су до сада писали и стварали подстакнути Косовом, боље речено Косовским завјетом. Јер, Косовски завјет, како је то лијепо дефинисао блаженог помена Митрополит Амфилохије није ништа друго него Нови завјет, завјет о страдању српског народа, али и завјет о нашој постојаности и утемељености на светој земљи“, рекао је Бајовић.
Проф. др Саво Лаушевић запажа да је метафора суштинска форма пјесничког поимања, она је интелектуални поступак којим пјесник сагледава оно најдаље и најдубље преко оног блиског и дохватљивог, а у поезији Бата Ђурковић, поред метафора сједињено је читање, писање и мишљење.
У књизи „Житница“, житница, зрно и слово, симболично треба да донесе род у три бразде, три орања и три приче, које се срцем тихо гнијезде, мишљења је проф. др Јелица Стојановић.
„Житница и живот, и бразда, и жито и слово јесу вјећито, болно и радосно страдање за неку велику животну, земаљску и небеску радост и спасење, за Батово и наше никад довољно опјевано Косово, за „Мирис душе крсног хљеба“. Зрно је Косово, Косово је род и рађање…, јер је суштина, сјеме зрно, и род најрођенији у Батовој Житници: „Жито младо да зазвечи“, казала је Стојановић.
Проф. др Драго Перовић сматра да нова збирка поезије Радосава Бата Ђурковића доноси обиље пјесничког зрневља засијаног у три бразде, три орања и три приче у којима ријечи зру и потврђују све оно што је у своја три претходна пјесничка засада посијао њен аутор-сијач.
„Бато не сије и не расијава себе онако како су нас његови претхидници навикли. Он сије и развијава себе не само последњих 20-ак година, већ шест вјекова, и отуда нам је његова пјесничка бразда сасвим необична, засијани смисао је скривен у пјесничком исказу, настасијевског метафизички скривајућег историјског откривања, у изразу који нико осим њега не може да слиједи“, оцијенио је Перовић.
Аутор је, након читања избора из промовисане збирке, казао да је прича о Косову прича о завичају овоземаљском, али који има духовну димензију, јер, ако заборавимо овај завичај онда ћемо, истакао је пјесник Радосав Бато Ђурковић, изгубити и небески.
„Ако не можемо да бранимо завичај како би можда требало, можемо памћењем и сталном причом о њему“, поручио је Ђурковић.
Извор и фото: РТНК
