У Градишци се, парастосом и полагањем вијенаца, уз учешће предсједника Републике Српске, обиљежава тридесет година од погрома над 15.000 Срба из Западне Славоније у хрватској акцији ,,Бљесак”, када је убијено најмање 263 Срба, међу којима 12 дјеце.
,,Обиљежавамо у задњих 10 година велике и важне датуме у српској историји, углавном су то тужни скупови. Изражавамо тугу и желимо нешто да научимо из свега овога – рекао је Додик и додао да смо били наивни, и да нас та наивност нас прати кроз историју.
,,У Западној Славонији вјеровали смо у Уједињене нације, које су потпуно тада стале на страну Хрватске. Навело нас је да нашу дјецу не учимо шта се тамо десило, а то је грешка. Само онај нардо који изгуби своја сјећања поново може бити нападнут. Како каже предсједник Србије Александар Вучић, Србија и Република Српска нападнути су и изнутра и извана – навео је Додик.
Истакао је да је Србија данас нападнута обојеном револуцијом.
,,А многи и не знају шта се тамо дешава. Студенти и ђаци су изгубили годину дана свог школовања због инаћења – рекао је Додик.
Навео је да заједнички циљ свих бошњачких партија јесте да се укине Републике Српска, али и истакао да остаје на одбрани Српске.
,,Запад је систематски радио 30 година да нас почисти. Уколико се не врати све на изворни Дејтон, ми ћемо отићи из БиХ. Немамо никакве шансе да наши потомци мирно живе у монструмској БиХ – навео је Додик.
Подсјећамо, хрватске снаге у акцији ,,Бљесак” напале су територију под заштитом УН и извршиле етничко чишћење српског становништва са тог простора, а да ни данас за тај злочин нико из Хрватске није одговарао.
Из Западне Славоније је на данашњи дан прије 30 година почела је хрватска злочиначка акција “Бљесак” у којој је за само 36 сати протјерано 15.000 Срба, а убијено 283, међу којима 12 дјеце, саопштили су из Документационо-информативни центар ,,Веритас”.
Хрватске оружане снаге су под кодним називом ,,Бљесак” 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН /УНЦРО – Сектор “Запад”/.
Више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага кренуло је на око 15.000 цивила и око 4.000 војника, које је УН препустио на милост и немилост агресору.
Сјећајући се Јасеновца из 1941. и Пакрачке Пољане из 1991. године, народ Западне Славоније кренуо је у егзодус према Републици Српској.
На путу према “мосту спаса” на ријеци Сави, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, а рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама.
У овој акцији су, према “Веритасовим” подацима, погинуле и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила /40 одсто/, а међу жртвама је 57 жена /20 одсто/, 12 малољетних особа, од којих осморо млађих од 14 година, као и 76 особа преко 60 година.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 174 особе /61 одсто/, а као нестали се води још 109 /39 одсто/ особа, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене.
Од укупног броја жртава, до сада је расвијетљена судбина 172 особа или 61 одсто, док се 111 особа или 39 одсто води као нестало, међу њима је 48 цивила, укључујући 22 жене.
Од 150 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 122 идентификовано. Из “Веритаса” указују да је, са ове временске дистанце, извјесно да су и они који се воде под ознаком “нестали” такође убијени.
У овој акцији највише су страдала два села са претежно српским становништвом, Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје дјеце, те Пакленица са 20 жртава.
Најтеже је страдала породица браће Вуковић из Медара, Ранко и његова супруга Анђелија са дјецом Гораном /11/ и Горданом /осам/, те Милутин и његова супруга Цвијета и њихова кћерка Драгана /седам/.
У нападу је заробљено око 1.450 припадника Српске војске Крајине, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, од којих су многи прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.
Цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена.
Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитних снага УН и хуманитарних организација, превежени у Српску и Србију, од којих се до сада вратило тек око 1.500 људи, углавном старије доби, док су се остали расули по цијелом свијету.
Из “Веритаса” су указали да је пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе.
Хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за разне ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне Лоре у Сплиту.
Савјет безбједности УН Резолуцијом 994 од 17. маја 1995. године од Хрватске је затражио да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године.
“Веритас” напомиње да је Хрватска игнорисала ову резолуцију, јер није имала ултимативан карактер нити је прописивала казнене мјере за неиспуњавање обавеза.
Све ове чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што Хрватској ни Савјет безбједности никада није увео казнене санкције зато што је као чланица УН извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала.
Из Тужилаштва БиХ је у августу 2021. године у Хрватску упућена замолница о уступању кривичног гоњења против 14 хрватских команданата који су учествовали у акцији “Бљесак”, иницирано кривичним пријавама Центра јавне безбједности Бањалука из 2006. и 2007. године.
Ту замолницу је Влада Хрватске одбила по хитном поступку уз образложење да “документација и материјал који су достављени не дају никакав основ за поступање правосудних тијела у Хрватској”.
С друге стране, у марту 2020. године на загребачком Жупанијском суду, након вишегодишњег поступка, неправоснажно су у одсуству осуђени Милан Мартић, предсједник Републике Српске Крајине, на седам година затвора, и Милан Челекетић, командант Српске војске Крајине, на 20 година затвора.
Мартић и Челектић су осуђени због “осветничког ракетирања хрватских градова /Загреба и Карловца/ након војно-редарствене акције Бљесак”, иако су испаљивање ракета наредили у току извођења хрватске агресије и као упозорење агресорима да обуставе напад на српску област под заштитом УН.
Извор: Веритас
Фото: РТРС
