Раскопани тунел који води до депоа Вишег суда у Подгорици оголио све слабости безбједносног система у Црној Гори, оцијенио је политички аналитичар Владимир Добросављевић.
За Танјуг каже да је афера “тунел” показала све слабости како безбједносног система у Црној Гори, тако и слабости тужилаштва и судства, и додао да све приче о неопходности реформи у овим сегментима црногорског друштва су се показале као карикатуралне.
-Добили сте ситуацију као из серије “Наркос”, да неко у центру Подгорице, у Његошевој улици из једног стана прокопа тунел до депоа Вишег суда у Подгорици и да из њега нестане оружје на којем се налазио ДНК људи који су извршили одређена кривична дјела – објаснио је он.
Додао је да је ово показатељ да је спрега између власти, политике и организованог криминала, која је била карактеристична за Црну Гору за период прије 2020. године, није нестала и да је она очигледно јача и од саме државе.
Добросављевић истиче да депо није имао алармни уређај, као ни сигурносне камере што је, сматра он, потпуно нелогично, јер се ту, осим оружја које је било коришћено приликом извршења кривичних дела, налазила и одређена количина наркотика, као и списи и документа са разних судкских процеса.
Када је ријеч о одговорности, Павићевић сматра да је највиша одговорност на људима који су у тој судској грани власти.
Додао је је након 30. августа 2020. године, постојала политичка воља за реформама у различитим областима, за шта је доказ једна врста реформи у тужилачком савјету, која је, како каже, произвела такве промјене да су данас подигнуте оптужнице против људи који су били највиши функционери управо у судству или у безбејдносном сектору.
-Дакле, постојала је политичка воља, али није постојала довољна већина у Скупштини Црне Горе да се приступи реформама које би биле обухватније. Оно што је донео 11. јун, када смо имали парламентарне изборе, обезбеђује управо то. Након тих избора, ова већина из 30. августа је данас убједљива, она има 50 посланика у Скупштини Црне Горе од 81 и ако би на пример, мандатар Спајић хтео да се упусти у ове реформе, које подрзумијевају реформе у судству, ево њему пута да окупи тридесетоавгустовце и да позове странке националних заједница и да каже ‘Правимо сада један терен за обухватну реформу у свим секторима, јер сада нема препрека за то – рекао је он.
Оцијенио је да би овај приступ мандатару Милојку Спајићу обезбједио остварење највећих политичких интереса.
Иситче да су утицаји предсједника Црне Горе Јакова Милатовића на процес формирања Владе релативно бољи са становишта интереса грађана Црне Горе, од оног приступа који има Спајић.
Према његовим ријечима, остаје нада да ће Милатовић, са позиције ауторитета које му даје место предсједника државе, али и потпредсједника покрета Евопа сад, имати видљивији утицај на Спајића и да ће Спајић разумјети да треба да направи Владу која ће бити несаломива и која ће пуне четири године да се посвети реформама.
-Читава прича са тунелом је филмска, јер се показала да је једна женска особа закупила сутерен у тој згради из које је кренуло копање, на два мјесеца за 2.800 евра. Копање тунела је кренуло у исто вријеме када је кренула реконструкција фасаде Вишег суда. Читав догађај се везује или за обрачуне, или неке планове неких од мафијашких кланова, а сви добро знају колико су ти кланови постали утицајни у периоду Милове владавине у Црној Гори – навео је Павићевић.
Напомиње да постоји још једна тема која се тиче могуће повезаности са раскопавањем тунела, а то је истрага која се тиче убвиства главног и одговорног уредника дневних новина Дан, које се десило 2004. године у мају, за које се сматра да постоји политичка позадина.
Закључио је да је неопходо да се сазна ко је осмислио, због којег мотива и којих разлога, да се копа тунел до депоа Вишег суда и шта све недостаје у овим списима који су били архивирани у Вишем суду, како би енигма овог случаја била решена.
Сматра да је посјета премијер Црне Горе у техничком мандату Дритана Абазовића и директора Управе полиције била корисна, како би грађани видела како изгледа тај депо и на који начин су се чували списи и документа, што је показало да судовима у Црној Гори треба обезбједити много боље услове за рад.
Извор: Танјуг и К1
