Будимир Алексић, потпредсједник Владе Црне Горе, је казао да је до Подгоричке скупштине дошло, јер су се стекли услови послије вишевјековне борбе српског народа на простору Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије, али и свим осталим просторима српског народа за ослобођење и уједињење у једну националну државу.
„У том смислу се и српски народ у Црној Гори организовао. Организовани су избори за Скупштину који су били у потпуности демократски у шта нема никакве сумње, засиједала је Скупштина, донијела одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије и збацивање династије Петровић Његош са власти. По мишљењу свих непристрасних историчара, то је најзначајнији догађај у историји Црне Горе и круна свих напора народа са овог простора. Њен значај се огледа у томе што је испуњен један национални идеал за кога су вјековима гинули најбољи синови ове земље. Обновљена је средњевјековна српска држава а која је обухватала и овај простор“, казао је Алексић.
Подсјећа и на турску окупацију, да су се након ње стекли услови да се реализује идеал чему је тежио читав српски народ, а то је уједињење у једну националну државу.
Алексић је казао да се тада није постављало национално питање и није постојало пођеле на Србе и Црногорце већ су сви Црногорци схватали да су не само интегрални, већ елитни дио српског народа.
„Сви су се Црногорци осјећали Србима и то не споре ни монтенегрински псеудоисторичари и идеолози који оспоравају легитимитет Подгоричке скупштине. И бјелаши и зеленаши су били за уједињење, али су зеленаши жељели равноправне основе и да то уједињење треба да изведе и прогласи онај сазив Скупштине из 1914. године. Они нису доводили у питање уједињење већ начин уједињења. Сви су они гласали, зеленашки посланици, на Скупштини 26. новембра за уједињење. Свих 165 посланика Подгоричке Скупштине гласало је за одлуке Подгоричке скупштине односно за уједињење Црне Горе и Србије односно детронизовање династије Петровић Његош“, казао је он.
Данас, додаје он, се намеће да су ту постојали експоненти Србије који су били за уједињење, а са друге стране неки Црногорци који су били против.
„Та се неистина намеће преко медија, образовног система преко културних установа већ 30 година и то улази у свијест народних маса што је потпуна неистина. Ово су историјске чињенице које се могу провјерити у читавој озбиљној литератури“, казао је Алексић
