Из перспективе Владе је 2026.година битна за Црну Гору јер до тада желимо да завршимо обавезе према Европској унији и да будемо спремни за улазак, а онда чекамо политички сигнал наредне двије године за тако нешто, поручио је у интервјуу поводом Дана Европе на Телевизији Црне Горе премијер Милојко Спајић.
Он је грађанима честитао 9. мај. – Дан Европе и казао да је овај датум битан јер Црна Гора баштини антифашистичку традицију као мало која држава у Европи.
“Дан Европе је симболичан догађај који нас усмјерава у правом правцу. Ми мо следећа будућа чланица ЕУ, а то не кажем ја, то је свима јасно и то кажу званичници са највиших нивоа држава чланица и ЕК и то је факат који смо успјели да наметнемо у протеклих пола године. Када је у путању датум постоје званичници који помињу чак 2026. годину и то је дијапазон могућности који је пред нама”, навео је Спајић.
Каже да је Бундестаг као једна од најконзервативнијих институција што се тиче проширења која је била баук за све будуће чланице управо нама предвидјела најамбициознији датум.
“Онда је јасно колико је Црна Гора успјела да пробије све баријере у ЕУ. Пуно је задатака, не плашимо се рада и када сам се видио за комесаром Јоханесом Ханом који је сада задужен за буџет, он ми је казао да је Црна Гора раније, у његово вријеме, имала задатке на нову А4 папира, а сада је то другачије, имамо више обавеза које смо за кратко вријеме успјели да завршимо у односу на своје претходнике”, навео је Спајић.
На констатацију новинарке да су потребне двије године за ратификацију и питање имамо ли довољно капацитета да затворимо сва поглавља, Спајић амбицизно наводи да је 2026. година из њхове перспективе јако битна.
“Јер до тада желимо да завршимо обавезе према ЕУ и да будемо спремни за улазак у ЕУ и онда чекамо тај политички сигнал, а треба двије године да се све то ријеши. Ако се звијезде поклопе можда можемо и раније да добијемо зелено свијетло али не треба прејудицирати и на нама је да дамо резултате и то ће се вредновати. Није истина да они не вреднују резултате, напротив”, категоричан је Спајић.
На питање да ли је требало да се деси рат у Украјини да би се схватило колико је стабилност Западног Балкана битна за стабилност ЕУ, казао је да је 80 одсто ЕУ за проширење било спремно и раније али да је било 20 одсто “невјерних Тома”.
“Који су били разочарани резултатима Западног Балкана, имали су конзервативнији став. Ту није Украјина само у питању него и резултати са наше стране су показали да се вриједи борити. Смијешно је да је Црна Гора у центру Европе, а да смо дуго времена били одсјечени економски потпуно од исте те Европе. Нама су инфраструктуру финансирале земље које су ван ЕУ. Туристи су нам такође били из далеких земаља, економија нам је била као да смо у Централној Азији. Не можете одржати дискрапанцију да политички гледате у Брисел, а економски према Истоку. Ми смо и геополитички и економски орјентисани ка Западу припадамо му и дио смо њега”, закључује Спајић.
Амандмани на резолуцију обесмишљавају наратив да су Срби геноцидан народ
Спајић поручује да гласањем за резолуцију о Сребреници не осуђујемо српски народ, Србију, нити Републику Српску, а предложени амнадмани управо обесмишљавају наратив да су Срби геноцидан народ.
“То не постоји, ниједан народ није геноцидан, нијесу ни Њемци”, истиче Спајић у интервјуу на Првом програму ТВЦГ.
Казао је да ће Влада на чијем је челу осудити све геноциде и све злочине. Амандмани на резолуцију о геноциду у Сребреници, како наводи, нијесу усмјерени против било кога већ су ту да смире политичку ситуацију.
“Амандмани постоје ми смо у неформалној комуникацији разговарали са предлагачима резолуције, разговарали са међународним партнерима и савезницама. Црној Гори нијесу потребни посредници и једна смо од најуваженихих чланица УН и Нато. Имамо велики кредибитлитет нарочито у смислу регионалних питања. Када НАТО жели да сазна шта се дешава на примјер на Сјеверу Косова, у Републици Српској или било гдје друго у региону, они назову нас јер знају да друге чланице региона можда имају став који фаворизује некога, а ми овдје имамо и Србе, Бошњаке, Хрвате, Албанце. Зато морамо да имамо избалансиран став када је у питању регионална политика”, појаснио је Спајић.
Морамо да будемо опрезни и избалансирани
Неке партије, увјерен је, желе да се настави са “њиховом лошом праксом”.
“Али морамо биити избалансирани и опрезни јер не требамо да стајемо на било чију страну у региону”, истиче Спајић.
Како је казао, јасан му је званичан став Србије по питању тога што Влада подржава резолуцију, али поручује да “ми не одговарамо никоме”.
“Имамо разумијевање за све али и водимо своју политику, ми смо Швајцарска Балкана, Сингапур Европе. Понашамо се као чланица ЕУ и консултујемо се на дневном нивоу са ЕК и америчким партнетрима који су рекли да нам не треба никакво посредовање да бисмо дошли до било које чланице УН”, навео је Спајић.
На питање ако се не усвоје амандмани хоће ли Црна Гора гласати за резолуцију он је рекао да Црна Гора покушава да буде конструктивна.
“Нећемо промијенити ништа шта год да урадимо али наш потез је направио ефекта јер велике државе разговарају на ту тему. Амандмани су благотворни и покушавамо да објаснимо западним силама да Русији омогућавају да се прикаже као заштитник Срба на Балкану. Овим амандманима избијамо из руку адуте геоплитичким играчима ако желе да направе хаос”, казао је Спајић.
Рекао је да резолуцијом о геноциду у Сребреници затварају причу још од 2009. године те да је став по том питању исти и данас.
Нема политичке нестабилности
На питање како коментарише то што ДНП наводи да гласање о резолуцији наноси “непоправљиву штету српском и црногорском народу у Црној Гори, уводећи нас у друштевно политичку нестабилност и додатну поларизацију”, Спајић наводи да то није тачно те да нестабилности нема.
“Имамо велики степен плитичке стабилности захваљујући резултатима и визији и грађанима који подржавају ЕУ пут. У ДНП су људи који су представници Срба исаосјећају са њима али ја не страхујем од политичке нестабилности и морамо да се уозбиљимо. ИБАР је превисока цијена за било какве унилатералне потезе”, навео је Спајић.
Како је рекао, никада није слагао међународне партнере и зато има кредибилитет код њих.
“До краја ћемо да изгарамо за ИБАР”, обећава Спајић.
На питање какве су реакције из Брисела на хапшења у Црној Гори, кажу да наводе да је систем профункционисао.
“Хапшења су један од знакова да је систем функционише. ЕУ не жели да се политички обрачунавамо са било ким. Само желимо сви да помогнемо да се расвијетле случајеви и то ЕК цијени”, сматра Спајић.
ЕК цијени завршене предмете а не појединачна хапшења
Каже да су честитке за хапшења биле морбиднбе у неком смислу и да ЕК не цијени само хапшење него предмет који је завршен.
“Нијесам ликовао на хапшењима него желимо да честитамо само СДТ и СПО на сјајном раду и даћемо им подршку. Судски савјет је именован и то је добро јер ће постојати одговорност за рад и нерад судства.
Закон о судском савјету ће врло брзо бити у Парламанету. Полиција мора да се реформише и Њемачка ће нам помоћи у томе”, истиче Спајић.
Н апитање да ли је спорно то што је преговарач са ЕУ Предраг Зеновић и носилац листе у Будви на изборима 26. маја, Спајић каже да ту нема ништа спорно ни ЕУ.
“Управо је ЕУ пракса је шаролика, а у већини случајева преговарачи имају своје политичко мишлејње. Зеновић је нестраначка личност и он је из Будве, стало му је да се тамо промијени нешто. Његовим политичким радом ће помоћи да се ситуација у Будви побољша”, увјерен је Спајић.
Извор: РТЦГ
