Министар правде Бојан Божовић доставио је предсједнику скупштинског Анкетног одбора Андрији Николићу списак имена односно предмета, који би могли бити разматрани на Одбору, у оквиру парламентарне истраге о случајевима политички мотивисаних убистава, физичких напада и пребијања новинара и других интелектуалаца од стране полицијских службеника познатијих као „Црне тројке“.
Божовић је обавјештење послао након што се предсједник Анкетног одбора, 4. јула ове године, обратио Министарству правде да им доставе информацију да ли се поводом одређених случајева води судски поступак, те да ли могу да буду предмет парламентарне истраге.
„Узевши у обзир информације добијене од Врховног суда Црне Горе, које су Вам и достављене на упознавање, те будући да је ово министарство у сазнању да за одређене случајеве или није раније вођен или се не води тренутно судски поступак, односно да је за одређене пресуда постала правоснажна, то Вам у наставку достављамо листу имена, односно преглед случајева, који, по нашем мишљењу, могу бити предмет рада Анкетног одбора: Драган Брацановић, Милорад Мартиновић, Душко Јовановић, Јеврем Брковић, Срђан Војичић, Дарко Распоповић, Горан Жугић, Милош Крстовић, Благота Секулић, Младен Кликовац, Гојко Митровић, Младен Стојовић, Туфик Софтић, Радован Алексић, Момир Војводић, Предраг Шуковић, Вук Драшковић, Александар Пејановић, Војо Лаковић, Оливера Лакић, Жељко Ивановић, Рајко Церовић и Мишко Ђукић“, пише у обавјештењу министра правде.
Анкетни одбор формиран је 20. фебруара ове године, како би се током парламентарне истраге прикупиле информације о поступањима државних органа и других субјеката у случајевима политички мотивисаних убистава и физичких напада у протеклих 35 година.
У Одлуци о формирању Анкетног одбора наводи се да постоји правдана сумња да су бројни напади остали нерасвијетљени управо због тога што су ђелови МУП-а, Службе државне безбједности користили положај и ометали истраге како починиоци и налогодавци не би никада били откривени.
Циљ парламентарне истраге је да Скупштина утврди и евентуаино постојање политичке одговорности како би у крајњем могли код надлежних органа покренути поступке евентуалне кривично-правне и друге одговорности.
Током пола године рада, Анкетни одбор је одржао шест сједница.
