Пише: Предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић
Од 30. августа 2020. траје кампања „нема реваншизма“ од које је највише профитирао ДПС. То „нема реваншизма“ значило је; не дирајте нас – ћерајте се међусобно! И ћерамо се, ако је броја. Прецизније, ћерате нас ако се броји.
Никоме, међутим, а посебно „истраживачким медијима“ то није важно, није тема. Они никада нису жељели промјене, а само ријетки су пристали, и то под фактурисаним диктатом споља, да Мило оде, а да његове „задужбине“ процвјетају; и процветале су.
Нас из Уједињене гоне као да је на власти ДПС, мада не знам зашто сам написао ово „као“? И нека гоне, бранимо се „са слободе“, а то није мала ствар?
Проф. др Весну Братић није бранио нико од оних који су морали, њој је пресуђено без суђења. Није је бранила ни заступница имовинско-правних интереса Црне Горе Бојана Ћировић која је „ниоткуда“, након промјена, постављена да штити наш државни интерес? Весна Братић је крива што је развластила директоре школа који су предсједавали партијским ћелијама ДПС-а. Њима који су газили достојанство колега у славу Партије држава ће још и да плати. Професионално нема шта.
Имам осјећај да је проф. Братић некако крива и што је бивша директорка подгоричке Гимназије, садашња посланица ДПС-а, Зоја Бојанић, допремила у Подгорицу сада „актуелног“ професора С.Ч., очигледно по партијској заслузи, и то у државну и своју приватну гимназију?
Др Данила Јокића је, након прогона, на позицији директора ДЗ Подгорице замијенила некадашња чланица ДПС-а. Од тада више нема хајке на рукодство – локално здравство нам је процвјетало.
О себи ћу, за сада, кратко; начин на који ме истраживала просвјетна инспекторка Луција Аџић је незапамћен. Потврду о познавању енглеског језика, а која је иста као и све друге издате у последњих двадесет година, ставила је ван снаге. Иако су исте, од њих на стотине и хиљаде, само је моја невалидна? Управном суду је то било кључно, пресудили су да ме Влада незаконито изабрала иако сам био прворангирани на конкурсу! Влада се није жалила!? Ја немам право на жалбу! Инспекторка је стручњак за „лажне“ потврде али никада није пронашла ни једну лажну диплому у просвјети.
Пресуду је потписала судија Мушовић из породице склоне дијељењу правде: њен супруг је био судија до прије годину, а ћерка је запослена у Судском савјету.
Чини ми се, иако нема никакве везе са Уједињеном, актуелној директорици подгоричке Гимназије Биљани Вучуровић„пресуђује“ иста просвјетна инспекторка Луција Аџић коју је на ту позицију поставила Влада Мила Ђукановића 2015. године. Инспекторка је завршила факултет Физичке културе.
У сваком од ових случајева актуелном министру или министарки су демократски „свезане руке“?
Нека је проклета земља у којој су руке свезане а „инспектори“ пуштени.
Браво за све вас, али не заборавите, ништа није довијека.
‘Инспектори“ ће доћи и по вас који ћутите, будите у то сигурни, али ћете се бранити са слободе, а то је мјера равноправности са ријетким припадницима бившег режима – мало ли је?
Раније, непотистички постављени кадар ДПС-а, државни службеници и намјештеници, које су засијали у државној управи у хиљадама, напредовали су „код нас“ када им већ није могло бити да напредују код својих.
Сви су се отимали око њих; прва поставгустовска влада, чувена мањинска, али и ова садашња, „надвећинска“.
Нико није испитивао како су се запослили најистакнутији из тих прича: синови и кћери главоња; браћа, сестре, кумови, кумчад, сестрићи, ујаковићи, па све до деветог кољена.
Нико данас не гони оне који су од политичких отаца ДПС-а добили новац да покрену бизнис, ни оне који су пљачкали буџет, ни оне који су распоређени да управљају шверцом свега и свачега. Нико не говори о њима, али медији и НВО прате све у вези са „реваншизмом“, у вези са непотизмом, и то до побочних линија својтовања функционера нове власти. И нека прате, то им је посао, а ненаједеним будалама и неспособњаковићима и треба пратња.
Након августовских промјена, медији и НВО су, међутим, процентуално запослили више него било која странка власти.
Из малих и великих редакција разаслати су на фрешко ослобођена мјеста бројни савјетници, шефови кабинета, директорчићи, спин мајстори и редом, до краја.
Истраживање подразумијева труд и поштен однос према истини, али код нас тога нема.
И данас туже исти тужиоци и суде исте судије из Ђукановићеве ере. Свиђало се то или не препотентним и незнавеним појединцима из „наше већине“ Ђукановић је и даље шеф.
Он је мјера свих ствари; оних које јесу да јесу и оних којих нема да их нема, само се ови други не бране са слободе, а нико их не брани ни у гробовима.
