Црна Гора неће слати нове замолнице Србији за изручење Светозара Маровића, рекао је за Newsmax Balkans министар правде Бојан Божовић.
Божовић сматра да Србија неће изручити Маровића, али наводи да је одговорност због чега је некадашњи високи функционер у тој држави прије свега у Црној Гори јер му је након изрицања казне фактички дозвољено да је несметано напусти.
Маровић је, након што је признао да је био вођа криминалне групе, по изласку из шестомјесечног притвора у мају 2016. умјесто на одслужење казне отишао у Београд због, како је саопштила његова одбрана, лијечења од депресије.
Од тада се налази у пријестоници Србије, која упркос бројним замолницама није жељела да га изручи.
Иако је раније говорио да нема смисла слати нове замолнице Србији за изручење Маровића, Божовић је то учинио у мају ове године.
“Разлог је био да се не стекне утисак да и ја као нови министар правде избјегавам тај вид кореспонденције, али сам био свјестан чињенице да то неће много промијенити ствари”, навео је Божовић.
Додао је да када се прича о случају Маровић, прво треба говорити о узроцима па тек онда о посљедицама.
,,Мислим да је кључни проблем овдје у Црној Гори а не у Србији. Србија, као и било која друга држава, има право да некога изручи или да то не уради. И ја као министар имам право да некога не изручим и да држави која га тражи апсолутно не објашњавам због чега је то тако. То је суверено право државе. Да ли господин Маровић има неку врсту азила у Србији, да ли постоје други разлози због чега га не изручују, то је ствар Србије. Али није била ствар Србије због чега је Маровић завршио тамо. То је била одговорност Црне Горе и наших институција који су особи која је признала кривицу допустили да пређе преко границе и оде у неку другу државу”, наводи Божовић.
Рекао је да Црна Гора има одличну сарадњу са Србијом у сличним случајевима, али да то за Маровића изостаје.
,,Али, волио бих и заиста се надам да ћемо добити одговоре ко је одговоран за то што је Маровић напустио Црну Гору. Као министра правде то ме највише занима, а да ли ће министар правде Србије изручити Маровића, то ми је итекако важно, али је то искључива надлежност Србије”, поручује Божовић.
Упитан ко би требало да покрене питање одговорности због чињенице да је Маровић несметано напустио Црну Гору, Божовић је казао да уколико је било кривичног дјела то би требало да уради тужилаштво.
,,Такође, ако је ријеч о одговорности судија, то може да уради Судски савјет. Заиста јесте симптоматично да Маровићу нијесу одузете исправе након што је напустио притвор и да се особа која је признала кривицу тако просто пусти да оде у другу државу. Исправе се одузимају и за много лакша кривична дјела”, прецизирао је Божовић.
Маровић је, након што је потписао споразум о признању кривице, 2016. осуђен на три године и осам мјесеци затвора, а апсолутна застара казне наступа у октобру 2026.
Некадашњи шеф црногорског парламента, али и државне заједнице Србије и Црне Горе, специјалном тужиоцу је тада признао да је био вођа криминалне организације од око 30 људи, коју је формирао ради стицања противправне имовинске користи.
Група, чији је Маровић био шеф, а у којој је било више локалних функционера Демократске партије социјалиста, теретила се да је оштетила буџет Општине Будва за више од 15 милиона еура, које су наводно пренијети на више иностраних рачуна. Маровић је тада тврдио да новац није узео већ је “и сам преварен” у том корупционашком послу.
Упитан да ли је разговарао са министром правде Србије Ненадом Вујићем о случају Маровића, Божовић каже да се србијанским колегом срео само једном и да тада није било ријечи о изручењу.
,,Биће прилике да и овом случају разговарамо. Случај Маровића је врло добро познат Министарству правде Србије. Врло сам реалан и не очекујем да Маровић буде изручен Црној Гори. Нећу слати нову замолницу за изручење јер у дипломатској кореспонденцији сматра се и недостатком доброг укуса ако пошаљете више од једне замолнице за изручење а Црна Гора их је послала седам”, поручио је Божовић.
Скупштина Црне Горе прошлог мјесеца није усвојила Извјештај о раду Тужилачког савјета за 2024. Тада је највише критика добио врховни државни тужилац Милорад Марковић чији рад су критиковали и опозиција али и дио владајуће већине замјерајући му што се не одазива позивима на контролна саслушања ресорних парламентарних одбора.
Тако га је предсједник Скупштине Андрија Мандић позвао да поднесе оставку, наводећи да није испунио њихова очекивања прије свега у истрагама о наводним злоупотребама бивше власти. И након тога просрпске партије су више пута позивале ВДТ-а да поднесе оставку, што је Марковић одбио да уради наводећи да су критике неутемељене.
Божовић сматра да се прешла граница у критикама ВДТ.
,,Поготово не мислим да је то било вријеме, јер извјештај о раду Тужилачког савјета није вријеме за причу о врховном државном тужиоцу. Рекао сам и раније да је тај Извјештај требало подржати. Мислим да политичари не би требало да врше било какав притисак на доносиоце правосудних одлука. Морамо сви да се тог принципа придржавамо”, навео је Божовић.
Подсјетио је да је законско рјешење такво да након што Скупштина изабере ВДТ, не може да га разријеши, већ то може урадити Тужилачки савјет на предлог законодавног дома.
,,Мислим да су критике на рачуна ВДТ претјерене. Можемо отворити дијалог о било коме, али чини ми се да у том моменту то није била права прилика. Али, такође мислим да је јако важна комуникација између институција. Разумијем да правосуђе треба да комуницира кроз њихове одлуке и рад. И ту не мислим само на позиве Скупштине да се дође на неки одбор, већ и на позиве медија или НВО сектора. И ја сам биран у Скупштини, као и многи други, и зато када их парламент позове, ту би требало да буду флексибилнији”, закључио је Божовић.
