
Министарство правде, како нам је речено, још није одговорило на захтјев замјеника предсједника скупштинског Анкетног одбора за “црне тројке” Милана Кнежевића да ли посланици могу да саслушају нека притворена лица која се доводе у везу са убиствима и злочинима којима се Одбор бави.
.
Да тако нешто не би било ни уставно, ни законито, каже дугогодишњи предсједник Уставног суда Благота Митрић. Појашњава да је само формирање Анкетног одбора са тим задатком противно одредби 82 Устава.
“Којим је прописана надлежност Скупштине став 1. од 1. до 20. Нема нигдје ни помена о формирању Анкетних одбора за било што. А поготово за тако једну материју, врло осјетљиву судску материју, да они разматрају је ли вођено добро, да испитају затворенике, свједоке, да им они потврде и да донесу одлуку”, каже Митрић.
Све и да се то догоди, да Анкетни одбор донесе неку одлуку, она не би, како истиче Митрић, имала никакву правну снагу.
Да није уставно и законито слаже се и професор Правног факултета криминолог Велимир Ракочевић. Додаје да је проблематично и са аспекта морала.
“То су ипак осуђена лица, против неких се води поступак, заједничко им је што су сви у затвору. Па и чак путем видео-линка, на било који начин колико би она била у прилици да дају исказе, и то пред Анкетним одбором, мислим да би то био велики пораз свих нас”, каже Ракочевић.
Ракочевић напомиње да су бројни разлози због чега ни у једној држави тако нешто није урађено.
“Јер они могу само док су у затвору, док су у истрази, само може да одобри суд, односно тужилаштво, да се од њих у вези кривичног поступка узме изјава, искази и слично. Требамо само поћи још из угла жртава на шта би то личило да изађу лица која су најтежа кривична дјела извршила и сад да се они просто као да су добили мандат па да наступају у Скупштини”, каже Ракочевић.
Све и да се дозволи саслушање притворених или осуђених лица, упитна је, подвлачи Ракочевић, истинитост њихових исказа.
“Не могу да вјерујем да ће то бити дозвољено од стране државних органа, прије свега, али оно што треба истаћи, те особе никада неће рећи истину, ако је у питању само оно што је њихов интерес, и увијек ће другу страну да што више оцрне”, поручује Ракочевић.
Посјетимо, као потенцијална лица која би требало саслушати, лидер ДНП-а Милан Кнежевић поменуо је Ивана Делића, Дамира Мандића, Сашу Борету и Љуба Биговића у контексту убиства Душка Јовановића, али и других злочина.




