Укупан јавни дуг Црне Горе на крају септембра износио је 4,76 милијарди еура, односно 58,59 одсто бруто домаћег производа (БДП), наводи се у кварталном извјештају Министарства финансија о државном и јавном дугу. То значи да је црногорски јавни дуг на крају септембра био у границама мастрихтских критеријума, према којима не смије да буде већи од 60 одсто бруто домаћег производа (БДП).
,,Узимајући у обзир депозите Министарства финансија, укључујући и 38,48 хиљада унци злата, нето јавни дуг Црне Горе, на крају септембра, износио је 4,17 милијарди еура, односно 51,4 одсто БДП-а“, наводи се у извјештају Министарства.
Како преноси ,,Побједа”, многе чланице Европске уније су далеко задуженије од Црне Горе. Према подацима објављеним током ове године најзадуженија европска држава је Грчка, чији је јавни дуг током ове године премашивао 160 одсто БДП-а. Јавни дуг Италије је достизао 137 одсто БДП-а, а Француске 110 одсто, док је током године јавни дуг Шпаније достизао 107 одсто БДП-а.
Наведено је да је укупан државни дуг на крају септембра износио 4,7 милијарди еура или 57,91 одсто БДП-а. Узимајући у обзир депозите, укупан нето државни дуг износио је 4,12 милијарди или 50,73 одсто БДП-а.
Депозити на крају септембра износили су 583,55 милиона еура, укључујући 38,45 хиљада унци злата, чија је вриједност на крају септембра износила 125,55 милиона еура или 7,18 одсто БДП-а.
„Укупан спољни дуг Црне Горе, на крају септембра, износио је 4,4 милијарде еура, односно 54,37 одсто БДП-а, што је 41,36 милиона мање у односу на крај јуна. Смањење спољњег дуга, током трећег квартала ове године резултат је чињенице да током трећег квартала није било нових кредитних аранжмана“, наводи се у извјештају.
Истовремено су, како се додаје, повучена средства из раније закључених кредитних аранжмана за различите инфраструктурне и развојне пројекте у укупном износу од 18,75 милиона еура, док је отплата спољњег дуга износила 60,08 милиона, што је резултирало смањењем спољњег дуга у трећем кварталу ове године.
„У структури спољњег дуга највеће учешће имају обвезнице емитоване на страном тржишту у претходном периоду“, пише у извјештају.
Укупан унутрашњи дуг Црне Горе, на крају септембра, износио је 287,63 милиона ЕУР односно 3,54 одсто БДП-а, што је 13,14 милиона еура мање у односу на крај јуна.
„Смањење унутрашњег дуга, током трећег квартала ове године, резултат је редовне отплате дуга и чињенице да у овом периоду није било задужења на домаћем тржишту. У структури унутрашњег дуга највеће учешће имају кредити код пословних банака“, наводи се у извјештају.
Укупно задужење током трећег квартала износило је 18,75 милиона еура, што се, како се наводи, у цјелости односи на повлачења из раније закључених кредитних аранжмана за реализацију инфраструктурних и развојних пројеката.
“Током трећег квартала закључени су сљедећи кредитни аранжмани из којих није било повлачења средстава: Уговор о кредиту са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) за потребе финансирања изградње друге дионице ауто-пута Бар – Бољаре, дионица Андријевица – Матешево, у износу од 200 милиона ЕУР. Уговор о кредиту са Свјетском банком за пројект модернизације финансијске инфраструктуре Црне Горе и њено усклађивање са СЕПА стандардима – Типс Цлоне Пројецт у износу од осам милиона еура“, прецизира се у извјештају.
Према подацима достављеним од јединица локалне самоуправе, дуг локалне самоуправе на крају септембра износио је 55,01 милион еура“, додаје се у извјештају.
У структури државног дуга у погледу учешћа спољњег и унутрашњег дуга, спољњи дуг доминира са учешћем од 93,9 одсто, док се 6,1 одсто државног дуга односи на унутрашњи дуг. У односу на крај другог квартала овај параметар је на приближно истом нивоу.
„На крају септембра свега 0,3 одсто постојећег државног дуга је изражено у нееурској валути, док је 99,7 одсто државног дуга изражено у еурима, што је приближно подацима из претходног квартала. Повољна валутна структура државног дуга је резултат реализованих аранжмана унакрсног валутног свопа за кредитни аранжман са кинеском Еxим банком за изградњу дионице ауто-пута Бар – Бољаре, као и за доларску обвезницу емитовану прошле године“, наведено је у извјештају.
У укупном државном дугу преовладава задужење са фиксном каматном стопом са учешћем од 85,8 одсто. Задужења са варијабилном каматном стопом углавном су везана за ЕУРИБОР и чине 14,2 одсто државног дуга.
У току трећег квартала извршена је отплата државног дуга по основу главнице резидентима и нерезидентима, у укупном износу од 68,1 милион еура.
„Од наведеног, извршена отплата главнице резидентима износила је 8,02 милиона, док је отплата главнице нерезидентима износила 60,08 милиона еура“, прецизира се у извјештају.
Додаје се да је отплата камата, резидентима и нерезидентима, износила 30,91 милион еура.
“Од поменутог износа, извршена је отплата камате резидентима у износу од 1,45 милиона еура, која се у највећем дијелу односи на отплату камате за кредите код домаћих банака, док је отплата камате нерезидентима износила 29,46 милиона и у највећем дијелу се односи на обавезе по основу камата за пројектне зајмове и комерцијална задужења“, каже се у извјештају.
Стање дуга на крају септембра, по основу државних гаранција издатих домаћим и ино кредиторима износи 121,18 милиона еура, што представља 1,5 одсто БДП-а.
„Стање дуга по основу гаранција издатих домаћим кредиторима на крају трећег квартала износи 13,36 милиона еура или 0,16 одсто БДП-а, док стање дуга по основу гаранција издатих ино кредиторима износи 107,83 милиона или 1,33 одсто БДП-а“, пише у извјештају.
Влада се у посљедњих неколико дана задужила додатних 500 милиона еура, закључујући кредитни аранжман са неколико страних банака од 450 милиона, док је Министарство финансија прошле седмице завршило емисију државних обвезница у укупном износу од 50 милиона, намијењених грађанима и предузећима. Из Министарства финансија су у суботу објаснили да постигнути резултат емисије од 49,87 милиона еура.
